Cene hrane u EU porasle u proseku 18 odsto, u Mađarskoj najveće poskupljenje

Počelo je sa energentima, ali kriza troškova života se sada proširila na sve sektore i pogađa celu Evropu. Problem je kompleksan i ima mnogo „krakova“, ali ono što najviše brine političke lidere i najviše utiče na domaćinstva je – inflacija cena hrane.

U februaru su cene gasa u Evropi pale na najniži nivo u poslednjih godinu i po dana, ali cene hrane nastavljaju uzlazni trend.

“Kada govorimo o cenama energenata u odnosu na cenu hrane, postoji efekat „kašnjenja“ koji moramo da uzmemo u obzir. Ove niže cene energenata koje trenutno imamo treba da se prevedu u niže troškove proizvodnje hrane da bismo videli razliku”, rekao je Rik de Oliveira (Rick de Oliveira), energetski analitičar u TELF AG za Euronews.

Prema njegovim rečima, cene koje danas vidimo u supermarketima, odražavaju se na cene energenata pre šest meseci, kada je hrana proizvedena.

“Dakle, verujemo da ćemo tek za oko šest meseci videti pad cena hrane ako cene energenata stabilizuju “, dodaje De Oliveira.

U januaru su cene hrane širom Evropske unije porasle u proseku za 18,4 odsto, u odnosu na pre godinu dana.

U Mađarskoj je ovo poskupljenje najveće (48,2 odsto), a slede Litvanija (32 odsto) i Slovačka (28,6 odsto). Najniži rast cena zabeležen je u Švajcarskoj (5,8 odsto) i na Kipru (10,3 odsto).

“Mislimo da će se poverenje potrošača definitivno poboljšati do kraja 2023. godine, ali će biti potrebno mnogo više vremena da se reši kriza troškova života”, predviđa De Oliveira.

Uticaj krize troškova života je najozbiljnija pretnja globalnoj zajednici prema „Izveštaju o rizicima“ Svetskog ekonomskog foruma za 2023. godinu.

Cene hrane rastu, čime se povećava rizik od nestašice i podižu društvene tenzije. Takođe, ovim se opterećuju i budžeti vlada koje se bore sa rastućim računima za uvoz hrane i smanjenim kapacitetom za finansiranje dodatne socijalne zaštite za najugroženije.

Naravno, problemu je doprineo i rat u Ukrajini, koji je podigao cenu žitarica i drugih osnovnih namirnica na rekordne nivoe.

Povećanje kamatnih stopa ublažilo je pritiske na cene, ali posmatrači kažu da bi vremenske prilike, ratni i materijalni troškovi mogli da održe cene hrane povišene duže nego što je ranije predviđeno.

Kriza je dovela do štrajkova i uličnih protesta u mnogim evropskim zemljama. U Velikoj Britaniji radnici u javnom sektoru imaju nesuglasice sa Vladom kada su u pitanju plate i uslovi rada, dok je hiljade ljudi izašlo na ulice Lisabona kako bi protestovali zbog visokih cena troškova života.

U Portugalu su u 2022. godini cene nekretnina porasle 18,7 odsto, najviše u poslednje tri decenije. Niske plate i visoke kirije čine Lisabon trećim najmanje pogodnim gradom za život na svetu, pokazuje studija jedne brokerske kuće, a stopa inflacije od 8,3 odsto dodatno otežava život.

Đentiloni: I dalje težak period za Evropljane

Evropska komisija objavila je nedavno svoju zimsku ekonomsku prognozu za 2023. godinu, a kako je saopštio evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni (Paolo Gentiloni Silveri), EU će, kako trenutno stoje stvari, izbeći recesiju.

Komisija je, međutim, upozorila da će visoke cene nastaviti da koče ekonomije zemalja članica u narednim mesecima, a stručnjaci navode i da pozitivnije prognoze ne znače da bi Evropska centralna banka mogla da stabilizuje kamatne stope.

Prognoze su da će EU zabeležiti rast od 0,8 odsto, čime je Evropa „za dlaku“ izbegla recesiju, a u izveštaju se napominje da je vrhunac inflacije već pređen zbog toga što cene prirodnog gasa padaju sa dostignutih maksimuma.

Evropska ekonimija je, kako je rekao Đentiloni, pokazala izuzetnu snagu u prethodnoj godini i situacija bi trebalo da bude bolja od očekivane. Bolje od očekivanog, međutim, ne znači dobro.

“Izgledi i predviđanja zavise od politike. Otpornost i prilagodljivost evropskih domaćinstava i korporacija na ekonomsku krizu igrali su važnu ulogu. Bolja slika je takođe i zbog zajedničkog odgovora na šokove koje doživljava ekonomija od 2020. Ipak, Evropljani su i dalje u teškom periodu”, rekao je Đentiloni.