Emisije gasova u privredi EU porasle 0,3 odsto u prvom kvartalu 2026.

Procenjuje se da su sezonski prilagođene emisije gasova sa efektom staklene bašte u privredi Evropske unije u prvom kvartalu 2026. godine iznosile 837 miliona tona ekvivalenta CO2 (CO2-eq), što predstavlja rast od 0,3 odsto u odnosu na četvrti kvartal 2025. godine (835 miliona tona CO2-eq). Istovremeno, bruto domaći proizvod (BDP) EU u prvom kvartalu 2026. godine nije zabeležio promenu u odnosu na poslednji kvartal 2025. godine, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku – Eurostat.

Privredni sektor sa najvećim porastom emisija gasova sa efektom staklene bašte bio je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije (+4,8 odsto), dok su najveći pad zabeležili sektor domaćinstava (-1,3 odsto), kao i prerađivačka industrija i sektor saobraćaja i skladištenja (oba sa padom od 0,6 odsto).

U odnosu na prvi kvartal 2025. godine, emisije su smanjene za 1,2 odsto, dok je BDP EU porastao za 0,8 odsto.

U prvom kvartalu ove godine, sezonski prilagođene emisije gasova sa efektom staklene bašte porasle su u 20 zemalja EU, a smanjile se u sedam zemalja, u poređenju sa četvrtim kvartalom 2025. godine.

Najveća smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte zabeležena su u Sloveniji (-5,0 odsto), Luksemburgu (-3,8) i Rumuniji (-2,7 odsto).

Najveći porast emisija gasova sa efektom staklene bašte zabeležen je u Estoniji (+9,7 odsto), Finskoj (+6,4) i Bugarskoj (+4,6). Porast u ovim zemljama uglavnom je posledica povećanih emisija privrednih subjekata u sektorima građevinarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom.

U prvom kvartalu 2026. godine, 20 zemalja EU zabeležilo je rast emisija gasova sa efektom staklene bašte, pri čemu je njih 18 istovremeno ostvarilo rast BDP-a. Sedam zemalja smanjilo je emisije gasova sa efektom staklene bašte; od tog broja, četiri zemlje su zabeležile rast ili stabilan nivo BDP-a.