Evropska centralna banka spremna za snižavanje kamata, NBS čeka reakciju tržišta

Očekujem da će Evropska centralna banka na sastanku u četvrtak početi sa snižavanjem kamatnih stopa, ali da to neće biti neko značajnije smanjenje na prvom koraku, jer bi to bilo opasno. Verovatno će krenuti oprezno, sa 25 baznih poena. S druge strane, mislim da će Narodna banka Srbije još malo sačekati sa relaksiranjem monetarne politike kako bi ostavila sebi prostor da vidi kako tržišta reaguju na promenu – ako dođe do promene kamata u evrozoni, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs dekan FEFA fakulteta Milan Nedeljković.

Na pitanje da li će ECB održati reč i započeti najavljeno popuštanje monetarnog kaiša, naš sagovornik navodi da je bitan segment monetarne politike centralnih banaka u prethodnom periodu, posebno Evropske centralne banke i američkih Federalnih rezervi (Fed), bila komunikacija sa njihove strane. Iz perspektive kredibiliteta te komunikacije bilo bi logično da ECB krene u pravcu u kome su najavili – snižavanja kamatnih stopa.

„Oni, doduše, jesu pominjali krajem maja – Filip Lejn je to izjavio – da inflacija još nije na nivou targeta i da postoje još uvek repovi na strani rizika inflacije. Ali opet, ako se posmatraju njihove projekcije i ako se uporedi projekcija kretanja inflacije za 2024/25. godinu koju su radili prošle godine u odnosu na ovu poslednju, pokazuje se značajno snižavanje. To je jedan segment. Drugi segment je to što je privredna aktivnost u evrozoni dosta umerena i ne pokazuje snažnu dinamiku rasta. Iz te perspektive bi ECB sada mogla da kaže da je inflacija pod određenom kontrolom i da ide u postepeno relaksiranje monetarne politike“, ističe Nedeljković.

Njegova procena je da postoji oko 65 odsto verovatnoće da će Evropska centralna banka u četvrtak smanjiti kamate za 25 baznih poena, 30 procenata verovatnoće da će zadržati postojeće kamatne stope i pet odsto šansi da će se odlučiti za snižavanje od 50 baznih poena.

Tri ključne kamate ECB već duže vreme su nepromenjene – kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja iznosi 4,50 odsto, kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 4,75 odsto, a kamata na depozitnu liniju četiri odsto.

Kada je reč o Narodnoj banci Srbije, koja će svoj junski sastanak o monetarnoj politici održati sledećeg četvrtka, 13. juna, Milan Nedeljković veruje da će NBS svakako pratiti kako se kreće dinamika inflacije, i kod nas i u evrozoni, ali očekuje da domaća centralna banka još malo sačeka sa snižavanjem kamata. Najpre, da bi osigurala da ne prati „jedan-na-jedan“ ECB, a zatim i kako bi ostavila sebi određeni prostor, da može da „svari“ kako tržišta reaguju na promenu – ako dođe do promene u evrozoni.

„Zato bih očekivao da NBS neće relaksirati svoju monetarnu politiku odmah, zajedno sa ECB-om. A kako bi promena kamata ECB mogla da utiče na nas – pa uticaće direktno ako i ostale kamate na tržištu novca budu pratile snižavanje referentne stope centralne banke. Onda će se to odraziti i na snižavanje varijabilnog dela kod nas, ali ne verujem da će ovako mala promena kakvu očekujem nešto drastično izmeniti“, napominje dekan FEFA fakulteta.

Predstavnici bankarskog sektora ocenili su na nedavno održanoj godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije da bi Evropa trebalo da razdvoji svoju monetarnu politiku od američke, odnosno da bi ECB trebalo u nekom trenutku da se “odvoji” od Feda, jer je reč o potpuno različitim ekonomijama, a i priroda inflacije je drugačija, pa se ne moraju koristiti isti lekovi za njeno suzbijanje.

Milan Nedeljković smatra da Evropska centralna banka već jeste dosta divergentna u odnosu na Fed i da je često kasnila sa reakcijom na dešavanja na tržištu, još od 2009. godine.

„Ipak, ima tu i drugih razloga. Na primer, SAD je homogeno tržište, a u Evropi mora da se balansira između monetarne politike i fragmentiranih tržišta obveznica, gde svaka zemlja ima svoje zasebno tržište i fiskalnu politiku. To pravi problem Evropskoj centralnoj banci“, navodi naš sagovornik.

On je mišljenja da u trenutnoj situaciji, upravo zato što imamo donekle divergentna kretanja privredne aktivnosti i inflacije, neće biti praćenja „jedan-na-jedan“ između dve centralne banke.

„Do najnovijih podataka koji su pokazali da je PM indeks niži od očekivanog i da će biti možda revizije naniže privrednih aktivnosti nije delovalo da će Fed ići na neko brzo skidanje kamata, imajući u vidu i jako tržište rada. Mada, ja mislim da ni sa najnovijim podacima Federalne rezerve neće ići na monetarno popuštanje na ovom zasedanju. Ali ako se nastave još dva-tri sukcesivna meseca usporavanja privredne aktivnosti u SAD, koje do sada nismo previše videli, to može biti podstrek Fedu da ipak krene u snižavanje kamatnih stopa krajem trećeg kvartala“, zaključuje Nedeljković.