Evropska centralna banka usporila tempo, ključne kamate povećane za 25 baznih poena

Evropska centralna banka odlučila je danas da podigne tri ključne kamatne stope za po 25 baznih poena, posle šest povećanja od po 50 ili 75 baznih poena. Na taj način je praktično krenula putem američkih Federalnih rezervi koje su juče takođe usporile svoj tempo i donele odluku da podignu kamate za 0,25 odsto.

„Izgledi inflacije i dalje su predugo previsoki. Pristigle informacije u velikoj meri podržavaju procenu srednjoročnih izgleda inflacije koju je Upravni savet formirao na svom prethodnom sastanku. Glavna inflacija je opala tokom poslednjih meseci, ali su osnovni pritisci na cene i dalje su jaki. Istovremeno, prošla povećanja kamatne stope se snažno prenose na finansiranje evrozone i monetarne uslove, dok zaostajanje i snaga prenošenja na realnu ekonomiju ostaju neizvesni“, navodi se u saopštenju ECB.

Nakon današnjeg povećanja kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju biće povećane na 3,75 odsto, četiri i 3,25 odsto respektivno, od 10. maja, saopštila je ECB.

Buduće odluke Upravnog saveta obezbediće da referentne stope budu dovedene na nivoe koji su dovoljno restriktivni da bi se postigao blagovremeni povratak inflacije na srednjoročni cilj od dva odsto i biće zadržane na tim nivoima koliko god bude potrebno. Savet će nastaviti da sledi pristup baziran na podacima prilikom određivanja odgovarajućeg nivoa i trajanja ograničenja, ističe se u saopštenju.

Konkretno, odluke o referentnoj stopi Upravnog saveta će i dalje biti zasnovane na proceni izgleda inflacije u svetlu pristiglih ekonomskih i finansijskih podataka, dinamike rasta cena i snage transmisije monetarne politike.

Ključne kamatne stope ECB-a ostaju primarno sredstvo Upravnog saveta za utvrđivanje stava monetarne politike. Paralelno, nastaviće da smanjuje portfolio programa kupovine sredstava Evrosistema (APP) odmerenim i predvidljivim tempom. U skladu sa ovim principima, Upravni savet očekuje da prekine ponovna ulaganja u okviru APP-a od jula 2023.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ocenio je prethodno u razgovoru za Biznis.rs da je izvesnije da će ECB nastaviti sa rastom kamatnih stopa.

„Inflacija u Evrozoni je veća i kasnije su reagovali (nego u SAD), ali je i bazna inflacija viša u ovom trenutku, čak je i blago porasla u odnosu na prošli mesec. Istovremeno, banke u Evropi, i velike i srednje i male, sprovode Basel III, pa su i rizici nestabilnosti kakve su se desile u SAD manje“, istakao je Šoškić uz napomenu da ovo možda neće biti poslednji put ove godine da ECB podiže kamatne stope, mada je i trend obaranja inflacije u Evropi prisutan i otvara prostor za rezonovanje da se ciklus rasta približava kraju.