Uoči majskih sastanaka američkog Feda i Evropske centralne banke o kamatnim stopama (2)

ECB će nastaviti sa podizanjem kamata, euribor blizu psihološke granice

AnalizaBankeBerzaEUIzdvajamo

3.5.2023 08:01 Autor: Milica Rilak 1

ECB će nastaviti sa podizanjem kamata, euribor blizu psihološke granice ECB će nastaviti sa podizanjem kamata, euribor blizu psihološke granice
Ekonomisti i bankari širom sveta očekuju da će Evropska centralna banka (ECB) na sastanku 4. maja u Frankfurtu povećati referentne kamatne stope za 25... ECB će nastaviti sa podizanjem kamata, euribor blizu psihološke granice

Ekonomisti i bankari širom sveta očekuju da će Evropska centralna banka (ECB) na sastanku 4. maja u Frankfurtu povećati referentne kamatne stope za 25 baznih poena, dok je glavni ekonomista ECB Filip Lejn (Philip Lane) krajem aprila za francuski Le Monde ocenio da „još nije vreme za popuštanje“.

Sagovornici Biznis.rs takođe očekuju nastavak rasta kamatnih stopa ECB i naglašavaju da će od kretanja inflacije zavisiti da li se ciklus njihovog rasta bliži kraju.

S obzirom na to da je ECB u martu povećala ključne stope za 50 baznih poena, eventualna odluka o rastu od 25 baznih poena na predstojećem sastanku signalizirala bi određen optimizam kada je reč o privrednim kretanjima u evrozoni.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za Biznis.rs ističe da u tom pravcu idu i podaci o kretanju inflacije, čemu je značajno doprinela stabilizacija na tržištu energenata.

„Sa druge strane, ono što uporno provejava je da je aktuelna inflacija u Evropi velikim delom rezultat preterano ekspanzivne monetarne politike u čitavoj prethodnoj deceniji. Smatram, ipak, da će u ECB biti jako oprezni oko daljih povećanja referentnih kamatnih stopa“, kaže Grubišić i ukazuje na očekivanja ekonomista i bankara na globalnom nivou da će euribor u drugoj polovini godine dostići „psihološku granicu“ od četiri odsto.

Image by Freepik

Euribor, odnosno prosečna kamatna stopa po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac, utiče i na visinu rata građana Srbije koji imaju dugoročne kredite denominovane u evrima i sa promenljivom kamatnom stopom.

Tromesečni euribor je 26. aprila iznosio 3,242 odsto, a šestomesečni 3,648 odsto, dok je 12-mesečni bio 3,858 odsto.

„Visina euribora od četiri odsto je svojevrsna ‘barijera’. A s obzirom na prirodu inflacije u Evropi, podsećam da ECB može da deluje restriktivno i preko ponude novca, povlačeći ga sa tržišta, a ne samo preko kamatnih stopa. Kamatne stope su glavni, ali ne i jedini instrument borbe protiv inflacije, i verujem da će posegnuti i za dopunskim instrumentima“, rekao nam je Grubišić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić smatra da je izvesnije da će ECB i dalje nastaviti sa rastom kamatnih stopa.

„Inflacija u Evrozoni je veća i kasnije su reagovali (nego u SAD), ali je i bazna inflacija viša u ovom trenutku, čak je i blago porasla u odnosu na prošli mesec. Istovremeno, banke u Evropi, i velike i srednje i male, sprovode Basel III, pa su i rizici nestabilnosti kakve su se desile u SAD manje“, kaže Šoškić, podsećajući na „mini finansijsku krizu“ i propast SVB i Silvergate banke početkom proleća.

Verujem, dakle, da će ECB blago podići kamatne stope i da to možda neće biti poslednji put ove godine, mada je i trend obaranja inflacije u Evropi prisutan i otvara prostor za rezonovanje da se ciklus podizanja kamatnih stopa ECB približava kraju, posebno ako novi podaci o inflaciji potvrde pozitivne trendove“, zaključio je Šoškić.

  • SENSEI

    5.5.2023 #1 Author

    Konstantno je prisutno podizanje granica, na svim nivoima

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...