Zabeležen trgovinski deficit od 29 milijardi evra između EU i ostatka sveta

U 2023. godini, ukupna vrednost trgovine sirovinama između Evropske unije i ostatka sveta iznosila je 165 milijardi evra. Izvoz (68 milijardi evra) bio je manji od uvoza (97 milijardi evra), što je rezultiralo trgovinskim deficitom od 29 milijardi evra.

Između 2013. i 2023. godine ukupna trgovina sirovinama u EU porasla je za 37 odsto, što je ekvivalentno prosečnom godišnjem rastu od 3,2 odsto. U ovom periodu izvoz je rastao brže (3,8 odsto) od uvoza (2,8 odsto).

Trgovane sirovine se mogu podeliti u tri glavne grupe: životinjske i biljne sirovine, zatim drvo, papir i tekstil, i treća grupa su gume, metali i minerali.

Kada je reč o vrednosti izvoza u 2023. godini, najveći izvoz zabeležen je u kategoriji guma, metala i minerala od 26 milijardi evra, odnosno 38 odsto ukupnog izvoza.

Na drugom mestu je grupa životinjskih i biljnih sirovina od 22 milijarde evra, odnosno 32 odsto i na trećem mestu je udeo grupe u koju spadaju sirovine kao što su drvo, papir i tekstil od 21 milijarda evra, ili 30 odsto.

Guma, metali i minerali činili su skoro polovinu uvoza (48 milijardi evra, 49 odsto), zatim životinjske i biljne sirovine (35 milijardi evra, 37 odsto) i drvo, papir i tekstil (14 milijardi evra, 14 odsto).

Izvoz proizvoda iz Srbije povećan je u 2023. godini u odnosu na 2019. za skoro 11 milijardi evra. Na listi 10 najznačajnijih izvoznih proizvoda u prošloj godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na prvom mestu su se našle električne mašine, aparati i uređaji.

Među 10 najznačajnijih izvoznih proizvoda su i metalne rude i otpaci metala (1,55 milijardi evra), električna energija (1,26 milijardi evra), industrijske mašine za opštu upotrebu (1,16 milijardi evra), proizvodi od kaučuka (1,16 milijardi evra), proizvodi od metala (1,11 milijardi evra), drumska vozila (1,07 milijardi evra), povrće i voće (1,03 milijardi evra) i obojeni metali milijardu evra.

Najznačajnija izvozna tržišta Srbije su Nemačka (4,31 milijardi evra), BiH (1,96 milijardi evra), Italija (1,77 milijardi evra), Mađarska (1,56 milijardi evra), Rumunija (1,43 milijardi evra), Crna Gora (1,22 milijardi evra), Kina (1,14 milijardi evra), Ruska Federacija (1,1 milijardi evra), Češka (1,08 milijardi evra) i Hrvatska (1,03 milijardi evra).