Hrvatski ugostitelji nastavljaju borbu da se deo bakšiša ne oporezuje

Jačanje kulture napojnica u uslužnom sektoru i uvođenje sistemskih rešenja obračuna i naplate napojnica, kao i poresko rasterećenje o kojem se priča godinama je bez rezultata. U vremenu oporavka od pandemijske krize svakako bi poslodavcima olakšalo potragu za radnicima u turizmu, a zaposlenima bi omogućilo da za pružanje dodatne vrednosti dobiju veću nagradu.

To za državu ne bi trebalo da bude skup projekat, radi se o jednostavnom setu alata koji već koriste mnoge turističke zemlje.

Situacija na terenu je takva da zagrebački ugostitelji koji ovih dana imaju puno posla, a malo radnika, dok konobari svakom drugom gostu bez gotovine objašnjavaju da napojnicu ne mogu platiti karticom.

“Na napojnicu od 100 kuna država uzima 60, jer napojnicu tretira kao i svaki drugi prihod, na to plaćamo sve poreze i doprinose. To je vrlo jednostavan razlog zbog kojeg većina ugostitelja ne omogućava plaćanje napojnica kartično, već traže bakšiš u gotovini. To je sve veći problem, jer je kartično plaćanje uobičajeno i gosti sve manje nose gotovinu, pa konobari često ostaju bez napojnice”, piše Poslovni dnevnik.

Aspekt oporezivanja napojnica već je dugo jedna od mera koju sektor predlaže Vladi Hrvatske u cilju povećanja atraktivnosti zapošljavanja u hotelijerstvu i ugostiteljstvu.

„Osim toga imamo i brojne nesporazume i pojašnjavanja između gostiju, radnika i poslodavaca koji žele da posluju u skladu sa zakonom – teško je svima objasniti da 60 odsto prihoda odlazi na razna davanja”, kaže zagrebački ugostitelj Dražen Biljan.

On dodaje da se udruženja godinama bore da se iznos do 10 odsto napojnice ne oporezuje, međutim, ministarstvo finansija to nikad nije smatralo opravdanim jer to nije praksa u Evropi. Ipak, čini se da taj argument više ne stoji.

Poslovni konsultant Sanja Čižmar ističe kako je izuzeće oporezivanja napojnica u Evropi uzlazni trend.

“Raste svest vlada zemalja Evrope o pozitivnom uticaju smanjivanja oporezivanja na povećano zapošljavanje u hotelsko-ugostiteljskom sektoru. Francuska je od početka ove godine uvela izuzimanje napojnica od oporezivanja porezom na dodatnu vrednost, a sličan sistem postoji i u Velikoj Britaniji, Irskoj, kao i u još nekolko zemalja”, navodi Čizmar.

Zemlje koje primenjuju izuzeće napojnica iz sistema oporezivanja primenjuju različite sisteme koji garantuju pravednu distribuciju napojnica među svim zaposlenima koji učestvuju u isporuci ugostiteljske usluge.

Protivnici izuzimanja napojnica iz sistema oporezivanja ističu mogući izazov povezan sa eventualnim scenarijom gde bi poslodavci mogli deo plata zaposlenih da isplaćuju putem napojnica. Čižmar ističe da i ovde postoji rešenje, na primer da se ograniči procenat prometa na ime napojnica koji podleže izuzeću od oporezivanja (do 10 odsto).