zaoštrava se situacija, Severni Tok 2 i dalje ne radi, a cene gasa rastu

IEA krivi Rusiju za energetsku krizu u Evropi

EUSvetU fokusuVesti

22.9.2021 08:42 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

IEA krivi Rusiju za energetsku krizu u Evropi IEA krivi Rusiju za energetsku krizu u Evropi
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je pozvala Rusiju da pošalje više gasa ka evropskim zemljama kako bi pomogla ublažavanju energetske krize, postavši prvo veliko... IEA krivi Rusiju za energetsku krizu u Evropi

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je pozvala Rusiju da pošalje više gasa ka evropskim zemljama kako bi pomogla ublažavanju energetske krize, postavši prvo veliko međunarodno telo koje se bavi tvrdnjama trgovaca i stranih zvaničnika da je Moskva namerno ograničila svoje isporuke.

Iz sedišta IEA u Parizu rečeno je da je Rusija, dok je ispunjavala dugoročne ugovore sa evropskim kupcima, snabdevala Evropu sa manje gasa nego pre pandemije korona virusa.

„IEA veruje da bi Rusija mogla učiniti više kako bi povećala dostupnost gasa u Evropi i osigurala da se skladišta ispune na odgovarajući nivo u pripremi za predstojeću zimsku grejnu sezonu“, kaže se u zvaničnom saopštenju IEA, koju prvenstveno finansiraju članice OECD radi savetovanja o energetskoj politici i bezbednosti. „Ovo je takođe prilika za Rusiju da istakne svoje akreditive kao pouzdan dobavljač na evropskom tržištu“, dodaje se.

Neki evropski poslanici pozvali su na istragu protiv Gazproma, ruskog monopolističkog izvoznika prirodnog gasa. Strani zvaničnici i trgovci pitali su se zašto je ova kompanija ograničila dopunsku prodaju na spot tržištu u Evropi, rekavši da je to podstaklo skok cena koji podiže račune domaćinstvima i ugrožava industrije širom kontinenta.

Kako kažu, Gazprom je poremetio trgovce energentima držeći skladišta podzemnih skladišta koja kontroliše u Evropi na niskim nivoima u poređenju sa prethodnim godinama, piše Financial Times.

Izvršni direktor Gazproma Aleksej Miler prošle nedelje je rekao da kompanija ispunjava svoje obaveze u snabdevanju i da je spremna da poveća proizvodnju ako bude potrebno. Ali upozorio je da bi cene mogle dodatno da porastu tokom zime zbog nedostatka podzemnih skladišnih objekata.

Cene gasa ponovo su porasle nakon što je Gazprom odbio da rezerviše dodatne kapacitete za izvoz preko Ukrajine za oktobar i rezervisao samo jednu trećinu raspoloživog prostora na gasovodu Jamal preko Poljske.

Rusija takođe želi da dobije odobrenje za početak rada gasovoda Severni tok 2 do Nemačke, nedavno završenog projekta koji je sporan delimično i zbog toga što će preusmeriti deo gasa koji protiče kroz Ukrajinu.

Izgradnja gasovoda Severni tok 2/Youtube screenshot

Zvaničnici Gazproma i Kremlja rekli su da bi Rusija mogla povećati prodaju gasa nakon što Nemačka i EU odobre početak rada gasovoda, dodajući sumnje da je ograničila prodaju kako bi pokušala da ubrza donošenje odluke.

IEA, koja je formirana nakon arapskog embarga na naftu sedamdestih godina, nije krivila samo Rusiju za rast cena. U saopštenju se navodi da je snažna potražnja za tečnim prirodnim gasom u Aziji, koja je preusmerila teret iz Evrope, pooštrila snabdevanje širom sveta.

Manje brzine vetra u Evropi ovog leta su jedan od faktora koji su povećali potražnju za gasom.

„Nedavna povećanja globalnih cena prirodnog gasa rezultat su više faktora, pa je netačno i zavaravajuće staviti odgovornost na vrata tranzicije čiste energije“, rekla je IEA.

Bivši savetnik za naftu i gas u francuskom ministarstvu ekonomije i univerzitetski profesor u Parizu Tijeri Broj (Thierry Bros) rekao je da IEA „ističe ono o čemu se u industriji govori već neko vreme, ali mnogi političari u Evropi oklevaju kažu – ulogu koju je Rusija odigrala u trenutnoj energetskoj krizi ”, prenosi FT.

Političari u Evropi ponekad su oklevali da okrive Rusiju za povećanje cena gasa, koje su se ove godine više nego utrostručile. Međutim, pojedini članovi Evropskog parlamenta pozvali su na istragu o ulozi Gazproma u krizi.

Poziv IEA-e usledio je pošto ruski predsednik Vladimir Putin razmatra da li da dopusti Rosneftu, ruskoj državnoj energetskoj kompaniji da isporučuje gas Evropi kroz gasovod Severni tok 2, kaže osoba upoznata sa situacijom.

Ministar energetike Aleksandar Novak preporučio je u nedavnom izveštaju Putinu da se dozvoli Rosneftu da godišnje izvozi 10 milijardi kubnih metara u Evropu preko Gazpromovih izvoznih tranzitnih objekata. Količina je mala u poređenju sa 139 milijardi kubnih metara koje je Gazprom ove godine izvezao izvan granica bivšeg Sovjetskog Saveza. Ali to bi značilo krajnje značajan kraj Gazpromovog monopola na izvoz gasa, koji je unosniji od domaćeg ruskog tržišta.

Kremlj želi da osigura dugoročne ugovore o isporuci gasovoda sa Evropom preko Severnog toka 2, za koje je rekao da će pomoći u snižavanju cena gasa.

I Rosneft i Gazprom su pod kontrolom dugogodišnjih Putinovih saveznika, ističe FT.

Izvršni direktor Rosnefta Igor Sečin, koji je godinama lobirao za pristup tržištu izvoza gasa, tvrdio je da će omogućavanje izvoza gasa preko Severnog toka 2 ovoj kompaniji ujedno pomoći Rusiji da ostvari više prihoda od rekordnih cena gasa. To bi takođe bilo u skladu sa energetskim propisima EU koji nalažu Gazpromu da otvori polovinu kapaciteta Severnog toka 2 trećim stranama.

Prema izveštaju Putinu, Gazprom se protivi tom potezu, s obrazloženjem da se visoke cene gasa možda neće produžiti na sledeću godinu.

Rosneft i Gazprom odbili su da komentarišu za vodeći američki finansijski medij. Rusko ministarstvo energije takođe je odbilo da obrazloži izjavom navedene tvrdnje.

S druge strane, Amos Hohštajn (Amos Hochstein), viši savetnik za energetsku bezbednost u američkom Stejt departmentu, izjavio je ranije ovog meseca za Financial Times da je zabrinut da su „životi u pitanju“ u Evropi u slučaju teške zime, delom zato što je Rusija „premalo snabdela tržište u poređenju sa njegovim tradicionalnim zalihama“.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...