U Srbiji se godišnje baci oko 300.000 tona hrane

Istek roka namirnica mogao bi da promeni svoje oznake

EkologijaSrbijaU fokusuVestiZdravlje

3.2.2022 08:44 Autor: Redakcija Biznis.rs 12

Istek roka namirnica mogao bi da promeni svoje oznake Istek roka namirnica mogao bi da promeni svoje oznake
Istraživanja pokazuju da gotovo trećina proizvedene hrane u svetu završi u smeću. Jedan od najčešćih razloga je nerazumevanje oznaka koje pokazuju rok trajanja namirnica.... Istek roka namirnica mogao bi da promeni svoje oznake

Istraživanja pokazuju da gotovo trećina proizvedene hrane u svetu završi u smeću. Jedan od najčešćih razloga je nerazumevanje oznaka koje pokazuju rok trajanja namirnica. Zbog toga u Evropskoj uniji ove godine planiraju reformu u označavanju deklaracija na hrani.

I u Srbiji se velika količina hrane baca, iako bi mogla da bude donirana. Međutim, trenutni pravni okvir to onemogućava i otežava, prenosi RTS. Ni stanovnici EU, ni Srbije ne razumeju dovoljno razliku između oznaka „upotrebljivo do“ i „najbolje upotrebiti do“, usled čega velike količine hrane, pogotovo u domaćinstvu, bivaju bačene.

Oznaka „upotrebljivo do“ koristi se kod lako kvarljivih namirnica, koje bi nakon datuma koji je naznačen na pakovanju mogle da budu štetne po zdravlje ljudi.

„Pre isteka roka trajanja dobro je da takve proizvode podvrgnemo postupku konzervisanja bilo primenom povišenih temperatura, nekom kulinarskom obradom ili da se takvi proizvodi zamrznu. To su sveže meso, sveža riba, sveži sirevi, mlečni proizvodi, jaja…“, navodi za RTS redovna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, Tanja Petrović.

S druge strane, oznaka „najbolje upotrebiti do“ koristi se kod proizvoda koji mogu da stoje od nekoliko meseci do nekoliko godina.

„To su proizvodi koji su znatno stabilniji. Ovom odrednicom proizvođač garantuje minimalni period u kojem proizvod ima vrhunski kvalitet i bezbednost. Nakon isteka tog roka trajanja ‘najbolje upotrebiti do’ praktično to ne znači da sledećeg dana taj proizvod postaje nebezbedan. On nije nebezbedan nego može kod takvih proizvoda doći do pada kvaliteta“, naglasila je Petrović.

Savet je da se takva hrana nakon isteka roka pregleda i proba. Ako nema promena u ukusu i mirisu, a ima, recimo, u boji ili hrskavosti, može bez straha da se koristi. Prema procenama, u Srbiji se godišnje baci oko 300.000 tona hrane.

„Izveštaji programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UN) pokazuju da se Srbija nalazi iznad svetskog proseka po količini otpada od hrane koja nastaje u domaćinstvima. Godišnje po glavi stanovnika u Srbiji nastane 83 kilograma otpada od hrane, što je devet kilograma više po glavi stanovnika od svetskog proseka, a neverovatnih 50 kilograma više u odnosu na Rusiju, koja se nalazi na vrhu zemalja u Evropi koje imaju najmanje otpada od hrane“, ističe saradnica za regulatornu reformu u NALED, Isidora Šmigić.

Cilj EU upola manje bačene hrane

Kako se u proizvodnji hrane troše resursi koji su ograničeni i vredni, u EU bi, u skladu sa ciljevima održivog razvoja UN, sve članice do 2030. godine trebalo da prepolove količinu bačene hrane.

„Sva hrana koju bacimo je gubitak naš lični, gubitak za našu državu i ono što je važno je zagađenje koje ta bačena hrana generiše. Mi kada bacimo hranu doprinosimo zagađanju zemljišta, vazduha i vode, jer uništena hrana emituje na globalnom nivou osam procenata ukupnih gasova sa efektom staklene bašte koji onda posredno dovode do klimatskih promena i otežavaju uzgoj nove zdrave hrane“, napominje menadžer projekta Željko Mitkovski iz Fonadacije „Ana i Vlade Divac“.

Kako će tačno izgledati reforma označavanja roka trajanja hrane u EU još se ne zna, ali postoji nekoliko predloga. Od toga da rok upotrebe na lako kvarljivim proizvodima bude naveden crvenom, a na trajnijim zelenom bojom, do toga da se sa suve testenine, čajeva, kafe, začina, pirinča, rok u potpunosti ukloni.

Osim izmena na deklaracijama količina hrane koja završava na smeću može da se smanji i doniranjem namirnica koje su pred istekom roka. Donatori u mnogim zemljama imaju olakšice kada to rade, ali ne i u Srbiji.

„Moramo da uspostavimo jedan pravni okvir. Da uspostavimo odgovornosti. Odgovornost onoga ko donira hranu, odgovornost posrednika, pre svega, to su banke hrane i humanitarne organizacije i da obezbedimo adekvatan nivo informacija onima koji su primaoci te donacije. Drugi aspekt su i poreske olakšice da proizvođačima i subjektima koji stavljaju tu hranu u promet poreski olakšamo da se taj PDV izuzme ili drugi način na ono što je doniranje. Moramo da promovišemo sistem doniranja i on mora biti više zastupljen kod nas“, napomenuo je za RTS šef Odseka za deklarisanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Raketić.

Analize pokazuju da bi se donacije hrane u Srbiji povećale za 160 miliona dinara – na 700 miliona godišnje, ukoliko bi se ukinuo PDV na donaciju, jer je sada i dalje jeftinije baciti nego pokloniti namirnice.

  • VERA

    3.2.2022 #1 Author

    Hrana bi trebalo pametnije da se rasporedi kako ne bi bilo gladnih. Mnogi bacaju hranu a to su veliki resursi uzalud bačeni.

    Odgovori

    • SNEZANA

      3.2.2022 #2 Author

      Nazalost to je tako danas,mnogo gladnih je,a hrana se baca na sve strane.

      Odgovori

    • MARIJANA

      3.2.2022 #3 Author

      Upravo tako, moze se skroz drugacije iskoristiti preostala hrana.

      Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    3.2.2022 #4 Author

    nažalost propisi doprinose da se velika količina hrane baca. treba da budu jasne oznake o roku trajanja. svakako krajnje potošače ne treba dovoditi u zabludu

    Odgovori

  • N.N.

    3.2.2022 #5 Author

    Dok mnogo ljudi gladuju, mi bacamo. Nije u redu da se tako ophodimo prema hrani

    Odgovori

  • LUKA

    3.2.2022 #6 Author

    Rok o trajanju treba biti istaknut jasno na ambalazi da bi potrosacima bilo lakse

    Odgovori

  • JANA

    3.2.2022 #7 Author

    Jako pametno razmisljanje da se proizvodi sa rokom trajanja obeleze bojama ( crvenim ,zelenim itd) time bi se jasno istakao rok trajanja …podrzavam

    Odgovori

  • TINA

    3.2.2022 #8 Author

    Velika vecina potrosaca ne obraca paznju I ne pravi razliku izmedju teksta na proizvodima: rok upotrebe do I najbolje upotrebiti do odredjenog datuma. To znaju samo proizvodjaci. Naglasiti razliku bojama je dobra ideja

    Odgovori

  • Anna

    3.2.2022 #9 Author

    Kako smo došli do toga? Naše bake i mame su nam govorile da se hrana ne baca. Polovina stanovništva gladuje. A sad ispade da bi ti ljudi mogli da pristojno jedu svaki dan. Bavimo se kojekakvim glupostima umesto da edukujemo ljude kako da iskoriste namirnice na najbolji mogući način.

    Odgovori

  • ZVE84

    3.2.2022 #10 Author

    A šta kada se hrana pokvari pre isteka roka trajanja??? Sve češća pojava rekla bih… Šta tada?!

    Odgovori

  • STRAHINJA

    5.2.2022 #11 Author

    Najgore sto i nismo naviknuti na citanje deklaracija, ovo sa bojama jeste laksi nacin da se racionalizuje potrosnja, makar za osnovne namirnice

    Odgovori

  • GAGA

    5.2.2022 #12 Author

    Verujem da bi u citavom lancu, od proizvodjaca do potrosaca, uz male izmene, a vise odgovornosti i edukacije, dovelo do znacajnih usteda i manje bacanja hrane.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...