Kako rešiti upis u katastar na osnovu starih isprava?

Potpuna digitalizacija katastra je nužnost i neophodno je da se sa analognog pređe na digitalni način funkcionisanja, jer je to ključno rešenje kako bi se pronašao model za rešavanje predmeta po ispravama nastalim pre 2018. godine, kada je na snagu stupio novi Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Uprkos tome što je 2018. godine stvoren sistem koji je odgovarajući za većinu problema koji postoje u postupku upisa, još uvek je veliki problem celog sistema – kako rešiti upis u katastar na osnovu starih isprava, što je bila i glavna tema online diskusije Republičko geodetskog zavoda (RGZ).    

“Pravo svojine stiče se tek upisom u katastar. I zato smo u prošlosti često imali neprijatne situacije kada je dolazilo do toga da ljudi veruju da su kupili stan, da se nalaze u posedu nepokretnosti, da plaćaju porez i da je to sasvim dovoljno kao dokaz da su oni zaista postali vlasnici nepokretnosti. Međutim, to nije tako”, rekao je načelnik odeljenja za drugostepeno rešavanje predmeta u RGZ-u Miloš Bjelanović.

Iako je digitalizacijom došlo do promene tradicionalnog pristupa, pa po novom sistemu isprave za upis nastaju kod javnih beležnika, javnih izvršitelja, u sudovima, a neretko i pred jedinicama lokalne samouprave i RGZ ih prikuplja po službenoj dužnosti, problemi nasleđeni iz prošlosti i dalje su prisutni.

Šta je rešenje za problematične upise po starim ispravama?

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miloš Živković smatra da je pravno nasleđe glavni problem, jer je socijalistički režim bio izuzetno kompleksan, imovinsko-pravni odnosi nisu rešeni, često se ne zna se ko su vlasnici parcela, a tu je glavno pitanje starih isprava za koje još uvek važi stari postupak.

Prema njegovom mišljenju, postoje dva načina da se to reši. Jedan je tradicionalni – svako od tih vlasnika objekata može da podnese tužbu sudu i da traži da se utvrdi vlasništvo. Međutim, to bi bila procedura koja bi trajala i koja bi zahtevala enormno opterećenje pravosuđa i ogroman novac.

“Rešenje bi bilo da se ono što je propušteno 2000-ih uradi sada. Generalno, vi morate da imate neki mehanizam preliminarnog utvrđivanja prava. Trebalo bi da postoji neka vrsta posebne komisije, ili pri RGZ-u ili pri službi katastra nepokretnosti, koja bi verifikovala to što je pripremljeno, a ceo prethodni postupak bi imao za cilj da kaže na osnovu raspoloživih podataka i dokumentacije ko je imalac prava koji bi, iako nema svu dokumentaciju, postao vlasnik. A da se ostavi jedan period vremena za bilo kog drugog ko misli da ima jača prava na upis tog svog materijalnog prava da to ospori, tuži”, naveo je Živković.

Kako je objasnio, u katastru bi za ovakve upise stajalo upozorenje. Oni bi imali neku vrstu alarma i onda bi praktično kada prođe taj rok, koji bi mogao da bude tri, pet ili deset godina, moglo da se kaže da je utvrđen vlasnik.

“Vi ste kupili ili ste otkupili stan 60-ih godina i neka firma koja je izgradila te stanove otišla je u stečaj, više ne postoji i vama nedostaje overa ugovora koja je neophodna. Imate pismeni ugovor, stanujete u tom stanu, niko ne pretenduje na njega. I kada je osnivan katastar nepokretnosti umesto da je rečeno taj stan je vaš, pa ako se neko pobuni u narednih pet godina videćemo, tada je bilo rečeno – vi nemate sve papire za stan, mi ćemo da upišemo vas kao držaoca tog stana, pa vi idite kod advokata i vidite šta može da se uradi. Nažalost, puno je problema koji se javljaju prilikom upisa sa tim starim ispravama”, rekao je Živković.

Da se pravi ogromna disproporcija između starih i novih predmeta potvrdio je i potpredsednik Advokatske komore Beograda Saša Ivanišević.

“Dolazimo u situaciju da pravna lica koja su izdavala dokumente nestaju, idu u likvidaciju, stečaj, da fizička lica umiru, a naslednici se ne znaju, da se dokumenti gube, da smo imali razne sisteme overe dokumenata i vi više nemate pravna lica i njihove pravne sledbenike koji će to overiti. Onda se tu pravi veliki problem jer vreme protiče i vi već imate problem kada su u pitanju i pravna lica i fizička lica”, rekao je Ivanišević i dodao da se samim tim u nizu dobija sve veći broj spornih predmeta, pa je nemoguće napraviti zatvoreni krug kojim će se sva dokumenta prikupiti kako bi se upis završio.