Ko u EU ulaže najmanje, a ko najviše u zdravstvo?

Osim na socijalnu zaštitu, u 2020. godini, države članice Evropske unije najviše su ulagale u kategoriju zdravlja, tako da su državni rashodi za zdravstvo porasli za jedan procentni poen (pp) u poređenju sa 2019. godinom (osam odsto BDP-a u 2020. godini u poređenju sa sedam procenata BDP-a u 2019. godini), pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Kako je naglašeno, to povećanje je uglavnom povezano sa pandemijom korona virusa, usled čega je došlo do smanjenja nominalnog BDP-a i povećanja vladinih izdataka za zdravstvo (1.073 milijarde evra u 2020. godini u poređenju sa 978 milijardi evra u 2019. godini).

Podaci Eurostata pokazuju da su najznačajnije kategorije zdravstvenih rashoda bile „bolničke usluge“ (3,4 odsto BDP), „ambulantne usluge“ (2,5 procenata BDP-a) i „medicinski proizvodi, aparati i oprema“ (1,2 odsto BDP-a).

U 2020. godini, Češka i Austrija (obe po 9,2 odsto) i Francuska (devet procenata), imale su najveće državne rashode namenjene zdravstvu u odnosu BDP-a među državama članicama EU. S druge strane, Letonija (4,8 procenata BDP-a), Poljska i Irska (obe po 5,4 odsto BDP-a) su izdvajale najmanje sredstava za zdravstvo.

Država članica EU koja je zabeležila najveći porast vladinih rashoda namenjenih zdravstvu u odnosu na BDP bili su Kipar (5,9 procenata u 2020. godini u poređenju sa 3,5 odsto u 2019. godini), zatim Malta (7,2 procenta BDP-a u 2020. godini u poređenju sa 5,2 odsto BDP-a u 2019. godini) i Mađarska (6,4 odsto BDP-a u 2020. godini, u poređenju sa 4,5 procenata BDP-a u 2019. godini).

A kako se po ovim osnovama poredi naša zemlja? Po Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu. izdvojeno je 123,3 milijardi dinara za Republički fond za zdravstveno osiguranje.

U budžetu za tekuću godinu su, u odnosu na prethodne dve, povećani izdaci za fizičku infrastrukturu, i to pre svega saobraćajnu, i to za 54 milijarde dinara, a smanjene investicije u sektor bezbednosti za 17 milijardi dinara. Nasuprot tome, značajno su smanjena ulaganja u zdravstvo i prosvetu, za čak 22 milijarde dinara.