Pauel: „Inflacija je previsoka“

Američka centralna banka (FED) mora da se kreće „ekspeditivno“ kako bi oborila previsoku inflaciju, rekao je predsednik FED Džerom Pauel (Jerome Powell), nagoveštavajući nova povećanja kamatnih stopa, viša od uobičajenih.

„Tržište rada je veoma snažno, a inflacija je previsoka. Postoji očigledna potreba da se hitno krene u vraćanje stava monetarne politike na neutralniji nivo, a zatim da se pređe na restriktivnije nivoe ako je to ono što je potrebno za obnavljanje stabilnosti cena“, rekao je Pauel, prenosi Reuters.

Centralna banka objavila je prvo povećanje referentne kamatne stope od 2018. godine u rasponu od 0,25 do 0,50 odsto. Indeks potrošačkih cena, bez troškova hrane i energije, između januara 2021. i 2022. godine iznosio je 5,2 odsto. To je bio najviši nivo rasta indeksa od aprila 1983. godine. Inflacija potrošačkih cena porasla je na 7,9 odsto u poslednjih 12 meseci zaključno sa februarom, prenosi CNN.

Analitičari ocenjuju da je za veoma kratko vreme Pauel prošao put od ocene da je inflacija „prolazna“, pa „povišena“ i najzad „previsoka“. Tržište pokušava da razume šta njegove izjave znače u pogledu povećanja kamatnih stopa i da li to povećava verovatnoću nekoliko povećanja od 50 baznih poena (0,5 odsto) u nastavku godine.

Američka i Evropska centralna banka (ECB) vodiće u narednom periodu različitu monetarnu politiku zato što rat u Ukrajini različito utiče na njihove ekonomije, poručila je predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde), prenosi SEEbiz. „I pre rata u Ukrajini naše dve privrede bile su u različitim fazama ekonomskog ciklusa“, rekla je Lagard na finansijskoj konferenciji.

Ona je navela da je iz geografskih razloga, Evropa puno izloženija (ratu) nego SAD. Inflacija u evrozoni porasla je u februaru na 5,9 odsto, najviši nivo od kada evropski statistička kancelarija objavljuje podatke, podstaknuta snažnim rastom troškova energije. ECB definiše stabilnost cena stopom inflacije od dva odsto.

Lagard je poručila da se američka ekonomija manje oslanja na uvoz sirovina nego evropska, a i američka razmena sa svetom biće manje pogođena, pa će FED i ECB morati voditi različitu monetarnu politiku. „Ritam naše monetarne politike neće baš biti isti“, rekla je Lagard. Evropa će zbog rata morati ubrzati ‘ozelenjavanje’ ekonomije kako bi se manje oslanjala na uvoz prirodnog gasa iz Rusije, koja je najveći njen dobavljač.