Platni razredi ipak čekaju „postpandemijski period“

Vlada Srbije je revidiranom Fiskalnom strategijom za 2022. godinu, sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu ponovo odložila rok za uvođenje sistema platnih razreda. Tako je, umesto ranije planirane 2022. godine, ostvarenje ovog cilja pomereno za postpandemijski period. Šta znači ova odrednica i koliko ćе sе još vremena čekati na, kako je u Strategiji navedeno – „obezbeđivanje pravičnosti i smanjenje razlike između plata zaposlenih u javnom sektoru“?

Fiskalni savet je u oceni Strategije naveo da se srećemo sa potpunom promenom pristupa u kojem Vlada priznaje da nema političke volje da se ova reforma sprovede do kraja i da se od nje odustaje. Savet zato preporučuje Vladi da kodifikuje sistemsko rešenje za upravljanje fondom plata, a da ostale razlike rešava fazno.

„Odustajanje od platnih razreda otvara pitanje načina na koji će se u budućnosti upravljati fondom zarada. Problemi koji postoje duboko su ukorenjeni i godinama se gomilaju, usled čega ih je nemoguće rešiti u jednom koraku, već u više sukcesivnih faza i uz dobar strateški pristup“, navodi Fiskalni savet.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković, na sastanku sa ministrom prosvete Brankom Ružićem pre desetak dana dogovoreno je da se platni razredi sprovedu u delo do 2023. godine, tako da je za nju pitanje koje proističe iz revidirane Strategije potpuna novost ali je, priznaje, ovako nešto ne iznenađuje.

„Srbija je pokazala da nema snage, volje, ni želje da napravi pravdu u isplatama kada je u pitanju javni sektor, da jasno odvoji one koji su završili fakultet i one koji to nisu, odnosno najmanje plaćene poslove. Ovo samo pokazuje da se država zavetuje da ni do 2025. neće uspeti da uradi ništa na tom polju“, smatra Janković.

Ona dodaje da će sektorska povećanja od sedam odsto u sledećoj godini prosvetne radnike „gurati u sve dublju i mračniju rupu u odnosu na ostale struke“. Prema njenim rečima, sistem sektorskih povećanja trebalo bi da bude oblikovan u razmeri 1:2:3, gde bi jedan bila minimalna zarada, odnosno najmanje plaćeni posao za koji treba imati i najmanje škole, gde spadaju spremačice. U drugoj grupi bi bili administrativni radnici sa četvrtim i petim stepenom obrazovanja. U trećoj grupi bi, pak, bili, svi oni koji su završili fakultet, a tu spadaju učitelji, nastavnici, profesori, sekretari, pedagozi, logopedi.

„Dakle, taj odnos 1:2:3 je ozbiljno ugrožen s obzirom na to da od prvog januara raste minimalac koji će biti 35 hiljada. Naša trenutna početna plata je 62.000, a sa povećanjem će biti 66 hiljada dinara. Ovo nas dovodi u odnos 1:2, umesto 1:2:3. Mi smo čitav jedan stepen izgubili. Zašto? Zato što su nama sada u minimalcu i spremačice i administrativni radnici“, ističe Janković.

A šta bi bilo rešenje za problem koji se tiče i zaposlenih u kulturi, zdravstvu i u drugim strukama, pored prosvetara? Fiskalni savet kao korak ka rešavanju situacije vidi nekoliko fundamentalnih i, prema njihovoj oceni, realističnih postupaka. 

Oni najpre naglašavaju da treba zakonski definisati sistemsko rešenje za upravljanje fondom plata u državnom sektoru u kojem stopa rasta zarada neće, kao do sada, biti proizvod linearnih povećanja po ministarstvima, nego će pratiti objektivne ekonomske zarade, podsetivši da je ovu potrebu iskazala i sama Vlada u Strategiji. 

„Fiskalni savet to pozdravlja i ohrabruje Vladu da istraje na ovom opredeljenju, jer je to dobar način da se osigura da ovi, pojedinačno najveći budžetski rashodi, dugoročno ostanu u održivim granicama“, ističu u oceni. 

Sledeća mera koju Fiskalni savet predlaže je registar zaposlenih u javnom sektoru, bar u delu koji je završen, kojem će se ostali delovi dodavati nakon što se sačini baza podataka.

Treća mera koju Savet predlaže je otpočinjanje jednakog vrednovanja istorodnih zanimanja (tzv. generičkih poslova), bez obzira na pripadnost pojedinim ministarstvima. 

„Кada se to završi, stvoriće se jaka osnova da otpočnu tehnički zahtevniji procesi (korekcije unutarsektorskih i međusektorskih pariteta, proširenje raspona između najviše i najniže zarade i dr.), a da ukupna masa zarada ostane u okvirima koji se mogu smatrati dugoročno održivim“, objašnjavaju u oceni.

Jasna Janković kaže da je odlaganje ovog procesa apsolutno demotivišuće i komplikovano za rad i za sprovođenje, slikovito ga objašnjavajući na primeru spremačice. U uslovima korona virusa kako kaže, spremačici je ista zarada nezavisno od toga da li radi ili je ostala kod kuće na bolovanju, jer je na minimalcu, što je slučaj i sa administrativnim radnicima. 

Janković ocenjuje da se radi o odsustvu volje institucija da se platni razredi konačno sprovedu u delo, a ne o nedostatku sredstava

„Niko ovde ne traži hleba preko pogače. Ako ste završili fakultet, radite za državu, vi krećete iz nekog razreda. Ako ste kulturolog, lekar, profesor, vi krećete iz istog razreda zato što imate istu struku.  Naravno, onda napredujete. Pa nećemo valjda mi da se merimo sa onima koji specijaliziraju jednu ili dve oblasti. Ali, početna plata odakle krećete mora da bude ista. I vidite, to nema veze sa novcem zato što je vrlo jasno da država neće da uvede pravdu“, zaključuje Jasna Janković.

Dok se, rečima Jasne Janković, ne uvede pravda – fond plata prema Fiskalne strategije u naredne tri godine trebalo bi nominalno da raste po godišnjoj stopi od 7,2 odsto, nižoj od projektovane stope privrednog rasta (7,9) – pa bi ukupan nivo ovih troškova trebalo da opadne sa 10,2 procenta BDP-a iz 2021. na 10 odsto BDP-a u 2024. godini.