POSLODAVCI O OVOJ OLAKŠICI MALO ZNAJU Umanjenje poreza na plate mladih stručnjaka iz inostranstva

Poslodavci koji planiraju da zapošljavaju mlade stručnjake koji su odlučili da se, nakon školovanja i usavršavanja, vrate u Srbiju imaće i u 2021. godini mogućnost da državi plate svega 30 odsto iznosa poreza na dohodak tog zaposlenog.

Odredbe zakona kojim je ovo regulisano donete su još u martu 2020, ali je tek u novembru 2020. godine, donošenjem podzakonskog akta jasno definisano ko sve može i na koji način koristiti ovu pogodnost. Zakon je mlade stručnjake definisao do sada, u javnosti, slabo poznatim pojmom „novonastanjeni obveznik“.

To su, zapravo, oni koji u periodu od dve godine koje prethode danu zaključenja ugovora o radu sa poslodavcem nisu pretežno boravili na teritoriji Srbiji. Na njihova primanja se vrši umanjenje poreza na dohodak od 70 odsto, ukoliko je po ugovoru o radu predviđeno da mu mesečna zarada bude veća od 217.656 dinara.

Druga kategorija tzv. „novonastanjenih obveznika“ na čije plate poslodavci imaju mogućnost umanjenja iznosa poreza na zarade od 70 odsto su oni koji imaju manje od 40 godina, a koji su prethodnu godinu, pre zaposlenja kod novog poslodaca, proveli na školovanju ili stručnom usavršavanju u inostranstvu. Poslodavac ostvaruje umanjenje iznosa poreza na dohodak, ukoliko po ugovoru o radu novozaposleni ostvaruje više od 145.104 dinara zarade mesečno.

Ugovor na pet godina

Da bi se olakšica uopšte ostvarila, ugovori o radu moraju biti potpisani na minimum pet godina. Veoma je važno i da novozaposleni izvrši prijavu boravka u Srbiji, jer je to način na koji dokazuje da se smatra njenim poreskim rezidentom, u slučaju potrebe primene ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje Srbija ima sa drugim državama.

Kako bi se ostvarila ova olakšica i poslodavci moraju ispuniti određene uslove. Moraju, pre svega, biti rezidenti Republike Srbije, koji je od 1990. godine bar tri godine na teritoriji Republike imao prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa.

Mladi povratnici u problemu

Potpredsednik Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) Anđela Janković, kaže za Biznis.rs da nadležni moraju da preduzmu određene korake, kako bi se poslodavci više i bolje informisali o olakšicama.

„Kao neko ko je i sam nedavno završio osnovne studije u inostranstvu, tragao za praksom u Srbiji prethodnih meseci i razgovarao sa predstavnicima firmi, mogu da konstatujem da poslodavci u većini slučajeva nisu obavešteni o ovim poreskim olakšicama“, konstatuje Janković.

Prema njenim rečima, studenti koji žele da se vrate u Srbiju su sami istraživali i čuli za olakšice. Dodaje i da Organizacija srpskih studenata u inostranstvu planira da u narednom periodu promoviše ove mere i podstakne i one studente koji još uvek nisu sigurni da li bi se vratili, da zaposlenje, ipak, potraže u firmama u Srbiji.

„Ove olakšice se, jednim delom, odnose na one koji su u periodu od 12 meseci pre sklapanja ugovora o radu pretežno boravili van teritorije Srbije radi školovanja. Ipak, zbog pandemije se veliki broj studenata još tokom marta i aprila vratio kućama i svoje fakultetske obaveze izvršavao putem interneta, te njihovi poslodavci sada ne mogu biti podobni za dobijanje poreskih olakšica. Ovo je potrebno promeniti i prilagoditi aktuelnim uslovima zbog pandemije“, ocenjuje Janković.

Domaći imaju prednost

Poreske olakšice svakako predstavljaju, ističe ona, prvi korak pri podsticanju mladih za povratak u maticu.

„Potrebno je preduzeti i druge korake, poput obezbeđivanja praksi u firmama u Srbiji za srpske studente u inostranstvu i povratnike. Organizacija srpskih studenata u inostranstvu, već dve godine radi na tome kroz projekat ‘pOSSIbility’.Zaključujemo da firme uglavnom imaju sporazume i memorandume o saradnji sa fakultetima u Srbiji, te na nas gledaju kao na drugu opciju. To bi trebalo da se promeni, jer praksa ipak predstavlja prvi korak reintegrisanja u srpsko tržište rada, a to je mladima školovanim u inostranstvu izrazito bitno pri povratku i započinjanju karijere u Srbiji. Sa druge strane, firme u Srbiji, i internacionalne i domaće, mogu da imaju velike koristi od studenata školovanih u inostranstvu jer oni donose novu energiju, znanja i mišljenja i trebalo bi da im otvore svoja vrata kroz prakse“, navodi Janković.

Dodaje i da su prakse u inostranstvu plaćene, dok u Srbiji to uglavnom nije slučaj. Nažalost, studenti su, kaže ona, obeshrabreni tom činjenicom i zbog toga radije traže praksu i započinju karijeru u državi u kojoj su se školovali.

„Naša država bi trebalo da zakonom uvede obavezno plaćanje praktikanta i da ti poslodavci budu oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa za praktikante“, zaključuje Janković.