Predlozi Brisela o ublažavanju krize naišli na otpor u Varšavi i Berlinu

Evropska unija ne odustaje od ograničenja cene gasa uprkos upozorenju Moskve da neće isporučivati energente zemljama koje budu ograničile cenu. Ova i druge mere biće razmatrane na hitnom sastanku ministara energetike zemalja EU u petak u Briselu, a neke zemlje nagovestile su da neće prihvatiti predloge.

Ministri će razgovarati o hitnim merama za obuzdavanje cena energije, a prema navodima agencije Reuters, koja se poziva na uvid u pripremni dokument, jedna od opcija je odobravanje hitnih kreditnih linija za učesnike na energetskom tržištu.

U dokumentu je navedeno da će ministri razmotriti uvođenja ograničenja cene za uvezeni gas, ograničenje cene gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije ili privremeno uklanjanje gasnih elektrana iz sistema EU za određivanje cena električne energije.

Brisel je pripremio ukupno pet predloga za rešavanje visokh cena energije koji uključuju obavezni cilj za smanjenje upotrebe električne energije, ograničavanje prihoda energetskih kompanija i recikliranje novca prikupljenog za pomoć ugroženim domaćinstvima, prenosi Euractiv.

„Suočeni smo da astronomskim cenama električne energije za domaćinstva i kompanije i sa ogromnom nestabilnošću tržišta. Zbog toga ćemo izneti set hitnih mera koje će zaštititi ugrožene potrošače i preduzeća i pomoći im da se prilagode“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen).

Prvi predlog EK je da se usvoji obavezni cilj za smanjenje potrošnje električne energije u satima kada se najviše troši struja. Fon der Lajen takođe je iznela ideju o ograničenju prihoda koje imaju male troškove za proizvodnju energije. Prema njenim rečima, izvori energije sa niskim sadržajem ugljenika ostvaruju neočekivano visoke prihode, koji ne odražavaju troškove njihove proizvodnje.

„Vreme je da potrošači imaju koristi od niskih troškova energije sa niskim sadržajem ugljenika, kao što su obnovljivi“, rekla je šefica EK. Prema nacrtu predloga cena bi mogla da bude ograničena na 200 evra po megavat-času (MWh). Zemlje EU bi, prema predlogu EK, koristile preostalu sumu novca da pomognu ugrožanim domaćinstvima i kompanijama.

Ovom poslednjem predlogu protivi se Poljska, kako navodi Financial Times. Premijer poljske vlade Mateuš Moravjecki, ocenio je da bi drugim merama trebalo dati prioritet u odnosu na vanredne namete za proizvođače električne energije koji koriste obnovljive izvore. On je sugerisao da bi privremena suspenzija šeme EU za trgovinu emisijama gasova pomogla smanjenju troškova energije.

Stav koji je izneo poljski lider mogao bi da bude nagoveštaj da vanredni hitan sastanak ministara EU neće doprineti rešenju krize, već da bi mogao da otvori nova neslaganja među državama članicama o tome kako da odgovore na najavu Moskve da neće obnoviti snabdevanje gasovodom „Severni tok 1“ sve dok antiruske sankcije budu na snazi.

Takođe, ministri će razmotriti nuđenje hitne „podrške panevropske kreditne linije“ za učesnike na energetskom tržištu koji se suočavaju sa veoma visokim maržama. Finska i Švedska objavile su planove da ponude milijarde dolara garancija za likvidnost, kako bi sprečile bankrot energetskih kompanija koje su pod teretom sve većih depozitnih obaveza.

Predlog o ograničenju cene ruskog gasa takođe bi mogao da bude potencijalni predmet sporenja evropskih ministara, a Nemačka za sada još nije dala pristanak za uvođenje ove mere. „Ostajemo skeptični kada je u pitanju ograničenje cene gasa, ali u načelu smo spremni za razgovore u evropskim okvirima“, saopštilo je nemačko Ministarstvo ekonomije.