Proizvođačke cene u evrozoni porasle za 2,5 odsto u septembru

Industrijske proizvođačke cene u evrozoni porasle su u septembru 2026. za 2,5 odsto u odnosu na avgust, dok je u celoj Evropskoj uniji rast iznosio 2,6 odsto, pokazuju preliminarni podaci Eurostata objavljeni 5. novembra. Na godišnjem nivou, u poređenju sa septembrom prošle godine, proizvođačke cene bile su više za 11,1 odsto u evrozoni i 10,9 odsto u EU. Rast je tako ubrzan u odnosu na avgust, kada su cene na mesečnom nivou porasle za 2 odsto u evrozoni i 1,9 odsto u Uniji.

Najveći doprinos mesečnom rastu došao je od energenata. Njihove proizvođačke cene u evrozoni povećane su za 7,8 odsto, a u EU za 7,7 odsto. Nasuprot tome, cene intermedijarnih proizvoda porasle su za 0,2 odsto u oba područja, dok su kapitalna dobra u evrozoni poskupela za 0,1 odsto, a u EU za isti iznos. Cene trajnih potrošačkih dobara povećane su za 0,3 odsto u evrozoni i 0,2 odsto u EU, dok je rast cena netrajnih potrošačkih dobara iznosio 0,2 odsto u oba područja.

Kada se iz obračuna isključi energija, proizvođačke cene porasle su znatno sporije, za 0,1 odsto u evrozoni i 0,2 odsto u EU. To pokazuje koliko je septembarski skok ukupnog indeksa bio povezan sa poskupljenjem energenata, dok su promene cena u ostalim industrijskim grupama ostale relativno ograničene.

Najveći mesečni rast industrijskih proizvođačkih cena među članicama EU zabeležen je u Bugarskoj, gde su povećane za 4,6 odsto, Litvaniji sa 4,2 odsto, kao i Grčkoj i Španiji, u kojima je rast iznosio po 3,9 odsto. U Luksemburgu i na Malti cene su ostale nepromenjene.

Na godišnjem nivou, energija je takođe bila glavni izvor rasta, u evrozoni su njene proizvođačke cene bile više za 30,8 odsto, a u EU za 30 odsto. Cene intermedijarnih proizvoda porasle su za 7,1 odsto u evrozoni i 6,8 odsto u EU, kapitalnih dobara za 2,7 odnosno 2,6 odsto, dok su trajna potrošačka dobra poskupela za 3,4 odsto u evrozoni i 3,2 odsto u EU. Cene netrajnih potrošačkih dobara pale su za 0,6 odsto u oba područja. Kada se isključi energija, godišnji rast proizvođačkih cena iznosio je 3,5 odsto i u evrozoni i u EU.

Među članicama EU, najveći godišnji rast proizvođačkih cena zabeležen je u Bugarskoj, 22,9 odsto, Irskoj, 19,9 odsto, i Litvaniji, 19 odsto. Luksemburg je bio jedina članica u kojoj su cene na godišnjem nivou zabeležile pad, i to za 8,1 odsto.