Ukoliko bude usvojen poseban zakon, NE Krško 2 možda već 2037. u funkciji

Prema aktuelnoj zakonskoj regulativi Slovenije Nuklearna elektrana Krško 2 mogla bi da bude u funkciji 2049. godine, a ukoliko bude usvojen poseban zakon o projektima – 2037. godine. Investitor GEN energija razmatra mogućnost da se, umesto prvobitno planiranog reaktora snage do 1.000 megavata, izgradi reaktor od 2.400 megavata ili dva reaktora. Vrednost investicije bi mogla da pređe 10 milijardi evra. Iz Austrije ponovo stižu protesti protiv izgradnje nove nuklearne elektrane u Krškom.

Pripremne aktivnosti na izgradnji Nuklearne elektrane Krško 2 (slovenački: JEK 2) ipak polako hvataju zamah. Vlada Slovenije je početkom septembra imenovala Radnu grupu za realizaciju projekta JEK 2. U njoj, pored sedam ministarstava i Uprave za nuklearnu bezbednost, učestvuju i GEN energija, Nuklearna elektrarna Krško i Eles, piše eKapija.

Zadatak Radne grupe za koordinaciju pripremnih aktivnosti za projekat JEK 2 jeste pronalaženje rešenja kako da se ubrza izgradnja na osnovu posebnog zakonodavstva.

Premijer Robert Golob je nakon nedavno organizovane osnivačke sednice Radne grupe rekao da je energetski sektor jedan od glavnih sektora u kome se dekarbonizacija mora izvršiti što je pre moguće.

Planiran referendum

„Slovenija čini prve korake u ovoj oblasti. Prvi korak je bilo donošenje zakona o bržem uvođenju obnovljivih izvora energije, posebno solarne i energije vetra. Sledeći korak je da i Slovenija, kao nuklearna zemlja, preduzme korak ka ispitivanju mogućnosti da li nuklearna tehnologija sa novim postrojenjima u Sloveniji, takođe, može biti deo tog rešenja”, rekao je predsednik slovenačke Vlade, prenosi RTV Slovenija.

„Svrha Radne grupe je zapravo vrlo jednostavna – kako pripremiti sve osnove, uključujući i pravne, kako bi stanovnici Slovenije mogli kvalitetno dа odlučе da li će podržati izgradnju nove nuklearne elektrane. Već danas znamo da ćemo održati referendum, ali moramo da imamo sve spremno da ljudi budu informisani i donesu kvalitetnu odluku o projektu JEK 2”, dodao je premijer.

Prema izveštavanju medija, do referenduma bi trebalo da dođe oko 2027. godine.

Golob napominje da javnosti nije poznato da po postojećem zakonodavstvu, prema prvim projekcijama koje su pripremljene od strane kompanije GEN energija, takav objekat može da se izgradi tek 2049. godine.

Zato je drugi zadatak radne grupe da pronađe rešenje kako da se na osnovu posebne zakonske regulative koja će biti prilagođena tako velikom projektu, ubrza izgradnja objekta, ne samo da bi ona bila brža, već isplativa, odnosno objekat ekonomičan, objasnio je premijer.

Interesovanje stranih investitora

Predsednik Radne grupe Danijel Levičar, koga je Vlada u julu imenovala za specijalnog državnog sekretara u premijerovom kabinetu za koordinaciju projekta, kaže da će, prema proceni investitora – GEN energije, JEK 2 biti priključena na mrežu 2038. godine.

„U svakom slučaju, ta 2038. godina je veoma daleka. Ciljevi radne grupe i investitora su kratkoročniji – kako projekat dovesti do konačne odluke o ulaganju, koja se očekuje negde 2027, 2028. godine”, objasnio je predsednik Radne grupe.

„Na početku smo razgovarali i o investitorima iz inostranstva, ko je zainteresovan, i o ukupnoj vrednosti projekta, koja će premašiti 10 milijardi evra. U međuvremenu su se menjale informacije o kapacitetima reaktora, a bilo je reči i o mogućnosti da se prave još moćniji reaktori”, naveo je i dodao da interesovanje za suinvestiranje pokazuju zemlje u okruženju ili njihovi proizvođači električne energije. Ali, kako kaže, još nije došla faza izbora suinvestitora, tako da je ovo još uvek slovenački projekat. Tek kada bude doneta odluka o investiciji, znaće se kolika će biti njena vrednost i ko će u njoj učestvovati, naveo je Levičar.

Šta je JEK 2?

Što se tiče samog projekta, prema izveštavanju N1 Slovenija, zvanično, od 2021. godine GEN energija ima energetsku dozvolu za nuklearni reaktor snage 1.100 megavata, odnosno 10 odsto manje ili više. Međutim, poslednjih meseci kompanija razmatra mogućnost izgradnje elektrane veće snage, do 2.400 megavata. Takođe, pominje se i mogućnost izgradnje dva reaktora.

Drugi blok bi se nalazio pored postojeće nuklearne elektrane u Krškom, jer je na tom mestu dostupna sva potrebna infrastruktura za priključenje novog bloka na prenosnu mrežu. Ali, tačna lokacija još nije poznata. Jedna opcija je uzvodno, a druga nizvodno, uz reku Savu. Tačna lokacija biće poznata donošenjem državnog prostornog plana.

U kojoj je fazi projekat?

Projekat je trenutno u fazi koja se odnosi na lokaciju, odnosno prostorno planiranje. U skladu sa najavama da GEN energija menja projekat, može se očekivati da će to uticati i na rokove, jer će neke procedure morati da se ponove. Potrebno je da se obezbedi finansijska konstrukcija, zatim, da se razgovara o mogućoj saradnji susednih zemalja (Hrvatska je već izrazila interesovanje), da se izaberu dobavljači. Trenutno, projektom upravlja GEN energija, a u budućnosti bi investicija mogla biti prebačena na posebnu projektnu kompaniju u vlasništvu države ili GEN energije.

Kada se može izgraditi?

Što se tiče rokova, prilikom posete Krškom u junu, slovenački premijer je rekao da bi prema realnom vremenskom okviru, koji uzima u obzir trenutno važeću zakonsku regulativu, JEK 2 mogla biti priključena na mrežu 2047. godine, a po optimističnom roku (ukoliko bude usvojen poseban zakon o projektima), u 2037. godini. Međutim, prema najnovijoj oceni slovenačkog premijera, s obzirom na aktuelnu zakonsku regulativu, objekat bi bio priključen 2049. godine. Golob nije objasnio razlog za navođenje dužeg roka u odnosu na junsku najavu, odnosno da li je razlog to što su u međuvremenu promenjeni projektovani gabariti građevine zgrade (veći kapacitet i sl.).

Ko bi gradio JEK 2?

Prema navodima medija, u igri su američka, francuska i južnokorejska tehnologija. Kako se naglašava, uprkos tome što odluka o izgradnji neće biti doneta za nekoliko godina, interesovanje za ovaj projekat je veliko. Američki Westinghaus, francuski EDF i južnokorejski KHNP mogli bi da se takmiče za posao vredan više milijardi dolara. Cena može znatno da varira u zavisnosti od izabrane tehnologije i veličine ili snage elektrane, ali se priča da bi mogla da pređe 10 milijardi evra.

Poznato je da je posebno Hrvatska, odnosno državna kompanija HEP, sa kojom Slovenija već ima partnerstvo u prvom bloku Nuklearne elektrane Krško, veoma zainteresovana za učešće u projektu JEK 2. Predsednik Radne grupe Danijel Levičar kaže da je u ovom trenutku reč o slovenačkom projektu koji vodi GEN energija, ali da se pre donošenja odluke o ulaganju, kada će biti postavljena i finansijska konstrukcija, planira rasprava o potencijalnim suinvestitorima.

Protesti iz Austrije

Međutim, kako prenosi N1 Slovenija, iz Austrije ponovo stižu protesti protiv izgradnje nove nuklearne elektrane u Krškom. Naime, Austrija se već neko vreme protivi proširenju postojeće nuklearne elektrane Krško, ili izgradnji nove elektrane. Guverner Koruške Peter Kajzer (Peter Kaiser) najavio je da će na slovenačkom političkom samitu uputiti protest protiv izgradnje nove nuklearne elektrane u Krškom. „Neodgovorno ponašanje Slovenije”, kritikovao je i regionalni odbornik Sebastijan Sušnig (Sebastian Suschnig).

Guverner Koruške Peter Kajzer je u svom saopštenju rekao da je istorija jasno pokazala da nuklearne elektrane predstavljaju nekontrolisani bezbednosni rizik koji može imati razorne posledice. Prema njegovim rečima, to posebno važi za NE Krško, koja se nalazi u zemljotresnoj zoni.

„Koliko god bila mala mogućnost, moramo iskoristiti sve mogućnosti na regionalnom, nacionalnom i, na kraju, ali ne i najmanje važno, evropskom nivou da zaštitimo interese našeg stanovništva, posebno naše dece”, rekao je Kajzer.

Sebastijan Šušnig istakao je izgradnju nuklearne elektrane u zoni zemljotresa kao „potpuno neprihvatljivu i, jednostavno, neodgovornu“. Prema njegovim rečima, ukoliko Slovenija sprovede planove, austrijska Koruška će iscrpeti sva pravna i politička sredstva na svim nivoima da to spreči. Austrija se već neko vreme protivi proširenju postojeće nuklearne elektrane Krško, koja se nalazi na stotinak kilometara od austrijsko-slovenačke granice, odnosno izgradnji nove. Kako upozoravaju slovenački severni susedi, nuklearna energija nije bezbedna i predstavlja ogromne rizike. Od Slovenije se traži da pronađe alternativne izvore energije.

Danijel Levičar je naglasio da evropsko zakonodavstvo predviđa da svaka članica EU suvereno odlučuje o svom energetskom miksu.

„Od susednih zemalja biće zatraženo da učestvuju u procedurama lociranja i proceni prekograničnih uticaja na životnu sredinu. Slovenija već ima iskustva sa Austrijom kada je u pitanju nuklearna energija, ali se obično te stvari rešavaju pozitivno, na profesionalnom nivou”, rekao je Levičar.