Rekordna potražnja za stranim radnicima u Hrvatskoj

Procenjuje se da će ove godine biti izdato između 160.000 i 180,000 dozvola za boravak i rad za strane radnike, jer je potražnja za njima velika, posebno u građevinarstvu i turizmu, rečeno je na okruglom stolu Hrvatske trgovinske komore.

Potražnja za stranim radnicima raste i bez njih hrvatska privreda ne može opstati, kaže direktorka Zagreb City Hotela Josipa Jut Ferlan.

„Prošle godine izdato je 124.000 radnih dozvola, što je skoro 51,5 odsto više u odnosu na 2021. godinu”, rekao je predsednik Hrvatske privredne komore u Zagrebu Josip Zaher, piše SeeBiz.

On je dodao da su boravišne i radne dozvole u najvećem broju izdate u građevinarstvu i turizmu, a da su sve više tražene u logistici, skladištenju i trgovini.

Ali prema njegovim rečima domaći radnici su najbolji, jer su obrazovani, govore hrvatski i poznaju sredinu u kojoj rade, a poslodavci žele da ih zadrže.

„Plate mogu poslužiti kao rešenje, ali do nekih prihvatljivih nivoa i mogućnosti. Mora se uzeti u obzir niz faktora, kao što su produktivnost, obim i ekonomičnost, a na kraju i cena usluga i proizvoda. Verujem da će Hrvatska u budućnosti postati zanimljiva destinacija za one koji žele da rade van svoje zemlje”, kaže Zaher.

Portparol Kamgrada Dragutin Kamenski istakao je da zapošljavanje stranih radnika značajno povećava troškove poslovanja i da je jezička barijera veliki problem. On upozorava da će još veći izazov biti zapošljavanje stranaca kao tehničkog kadra, jer je za ispunjavanje propisa i polaganje stručnih ispita potrebno i do tri godine.

Državni sekretar u Ministarstvu rada Ivan Vidiš kaže da je cilj izmene Zakona o strancima povećanje udela kvalitetne i kvalifikovane radne snage, kao i dodatno administrativno rasterećenje.

Rekao je i da raste potražnja za stranim radnicima, ali i da Hrvatska postaje sve zanimljivija zbog sve konkurentnijih plata.

„Prosečna neto plata u Hrvatskoj od 1.095 evra sve je veći mamac za strane radnike. Sve više radnika ostaje u Hrvatskoj, pa smo od 124.000 radnih dozvola prošle godine imali produženje za 27.000. Vidi se da smo sve privlačniji stranim radnicima, pa raste i udeo onih koji ostaju. “, rekao je Vidiš.

Što se tiče porekla stranih radnika, njih 60 odsto i dalje dolazi iz susedstva i šireg regiona, objasnio je Vidiš i naveo da najviše stranih radnika dolazi iz Bosne i Hercegovine, a zatim iz Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije. Međutim, u poslednjih godinu-dve pojavili su se radnici iz Nepala, rekao je državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Željko Katić.

Za ovu godinu, Katić procenjuje da će MUP i HZZ izdati najmanje 160-180 hiljada dozvola za strane radnike.

Najviše dozvola izdato je za građevinske (53.772), zatim za turizam (32.306), industriju (16.932), saobraćaj (7.336) i poljoprivredu (2.957). Za ostale delatnosti izdato je ukupno 10.818 radnih dozvola, saopštio je MUP.

“Postoji predlog da se rok trajanja dozvola produži na tri godine, ali da posle godinu dana radnik može da promeni poslodavca. Daćemo dva do tri meseca ako radnik unapred nije našao posao da ima mogućnost da ga nađe“, rekao je Katić.