Rudnik Čukaru Peki između privrednog rasta i ekoloških problema

Danas bi trebalo da bude otvoren rudnik bakra i zlata “Čukaru Peki” kod Bora, u vlasništvu kineske kompanije Serbia Zijin Copper. Kako je Biznis.rs nedavno pisao, nestašica struje i gasa odrazila se i na cenu bakra, čija je vrednost tokom pandemije udvostručena, a prema nekim najavama ovaj crveni metal mogao bi za pet do deset godina da postane „nova nafta“.

U skladu sa ovim tržišnim kretanjima postavlja se pitanje šta će Čukaru Peki ili, kako su ga nazvali državni zvaničnici – „prvi zeleni rudnik koji će imati ekološke standarde 21. veka“, značiti za privredu, a šta za životnu sredinu?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio je početkom avgusta od predstavnika kompanije da Zijin ugradi dodatne kapacitete i smanji emisiju štetnih gasova u topionici u Boru i najkasnije do kraja godine obezbedi potpuno čist vazduh za stanovnike ovog grada.

Kako je navedeno tom prilikom, projekat Čukaru Peki značajan je zbog povećanja proizvodnje koncentrata bakra i kasnije katodnog bakra. Otvaranjem ovog rudnika, Srbija će postati drugi proizvođač bakra u Evropi, posle Poljske, a njeno učešće u proizvodnji ove rude povećaće se sa sadašnjih pet na 18 odsto. 

Tome će doprineti procenjena količine rude u gornjoj zoni ležišta koja iznosi 46,1 miliona tona, sa sadržajem bakra u rudi od 2,71 odsto i zlata od 1,7 grama po toni. Ako bi se sve svelo u jednu rečenicu- otvaranje ovog rudnika je značajno zbog rasta BDP-a i otvaranja novih radnih mesta, a najavljeno je da će ovaj rudnik zaposliti 1.205. radnika. 

Ali, šta o ovome kaže struka? Institut za metalurgiju i rudarstvo iz Bora je u svojoj studiji uticaja na životnu sredinu projekta Čukaru Peki zaključio da se uticaj podzemne eksploatacije ogleda u trajnom degradiranju zemljišta formiranjem odlagališta, promeni pejzaža i uništavanju ekosistema na površinama iznad ležišta, emisiji prašine u okolini flotacionog jalovišta, povećanom nivou buke, kao i uticaju na kvalitet podzemnih i površinskih voda.

SERBIA ZIJIN COPPER DOO

ĐORĐA VAJFERTA 29, 19210 Bor, Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (RSD):
76.246.267.000,00 (2020)

Broj zaposlenih:
5.472 (2020)

Više poslovnih informacija

Upitan da prokomentariše kakve će benefite od otvaranja rudnika imati Srbija, ekonomista Milan Kovačević u kratkoj izjavi za Biznis.rs kaže da se oni ogledaju u novim radnim mestima i rudnoj renti koju će Srbija naplaćivati od Kineza. 

“Svakako su veći benefiti Kine nego nas. Naša dobit je u tome što ćemo, ipak, zaposliti određen broj ljudi. Pored toga, naplaćivaćemo neku rudnu rentu, ali ne znam kolika će ona biti”, kaže Kovačević. 

Inače, u Srbiji već duže vreme postoji otvorena debata o visini rudne rente koju Srbija naplaćuje investitorima. Ekonomisti smatraju da bi njena cena trebalo da bude identična ceni u zemlji iz koje dolazi investitor, ali vlast odgovara da bi se na taj način investitori odvraćali od ulaganja u Srbiji.

Visina rudne rente je propisana Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Osnovica za rudnu rentu je prihod koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, a stope rudne rente su određene u procentima, koji variraju u zavisnosti od mineralne sirovine. Istim zakonom je propisano i usvajanje Strategije upravljanja mineralnim resursima, koja do danas nije usvojena.

Komentarišući vest da je vrednost akcija kompanije Zijin skočila na hongkoškoj berzi 8,2 odsto, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da ovaj podatak šalje dobru poruku o imidžu i poslovnoj klimi Srbije, kao i da poručuje da Srbija ispunjava sve obaveze prema stranim investitorima zbog čega oni mogu da ostvare dobre poslovne rezultate.