SMENA PREDSEDNIKA U BELOJ KUĆI I PROMENA KURSA DRŽAVE Mnogo toga se menja, ali odnos prema Kini ostaje rivalski

Dolazeća administracija novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) odbila je inicijativu predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) da ukine zabranu putovanja za neameričke građane koji stižu iz Evropske unije, Velike Britanije i Brazila.

Tramp je u ponedeljak saopštio da bi zabrane mogle da budu ukinute zbog prošlonedeljne odluke administracije da od međunarodnih putnika zahtevaju da pokažu rezultat negativnog testa na korona virus, ili da pruže dokaz da su se već oporavili od te bolesti. Ta promena bi mogla da stupi na snagu 26. januara, ali Bajdenova administracija najavila je da će blokirati taj potez.

Portparolka novoizabranog predsednika Džen Psaki (Jen Psaki) navela je da „po savetu našeg medicinskog tima, administracija ne namerava da ukine ova ograničenja 26. januara“. Ona je najavila Bajdenove planove da ojača mere za čuvanje javnog zdravlja u vezi sa međunarodnim putovanjima kako bi se ublažilo dalje širenje Covid-19.

Razlika u tretiranju opasnosti od korona virusa obeležila je predizbornu predsedničku kampanju i bila jedna od najupečatljivijih suprotnosti između dvojice kandidata. Tramp gotovo da nije nosio masku, osim u retkim prilikama, dok je Bajden retko bio bez maske. Dok je Tramp zagovarao ukidanje restriktivnih mera i povratak Amerikanaca na posao, Bajden je obećao 100 dana strogih mera zatvaranja po ulasku u Belu kuću 20. januara.

Takođe, može se reći da je razlika između dvojice predsednika prema evroatlantskim saveznicima suštinska. Na polju saradnje sa EU i NATO, koju je Tramp prilično zapostavio, treba očekivati potpuni zaokret Amerike nakon stupanja Bajdena na dužnost. On je već nagovestio nameru da sa Berlinom i Briselom razmotri pitanje izgradnje gasovoda Severni tok 2 koju je Trampova administracija blokirala sankcijama. Budući da to pitanje zadire u odnose Vašingtona sa Moskvom, možda će se pregovarati i o obnavljanju ugovora o nuklearnom naoružanju koji je Tramp napustio.

Hitan povratak klimatskom Sporazumu iz Pariza još jedna je od najava koje su stigle iz Bajdenovog tima. Za to će biti zadužen bivši državni sekretar Džon Keri (John Kerry) koji je imenovan za specijalnog predsednikovog izaslanika za klimatsku krizu. Podsetimo, Tramp je povukao SAD iz Klimatskog sporazuma 2017. godine. Godinu dana kasnije Tramp je napustio i Nuklearni sporazum sa Iranom, ali još je neizvesno kako će postupiti Bajden.

S druge strane, sudeći po Bajdenovim najavama, odnos SAD prema Kini ne bi trebalo da pretrpi značajne izmene. Američki analitičari navode da bi on čak mogao da zaoštri odnose, pre svega zbog pitanja ljudskih prava u Hong Kongu i u pokrajini Sinkjang. Kada je reč o trgovinskom ratu koji je Trampova administracija započela 2018. godine, nema nagoveštaja da će Bajden žuriti da ga okonča po svaku cenu.

Kina je krajem 2020. zaključila dva velika međunarodna sporazuma. Sa Evropskom unijom sklopila je Investicioni sporazum, a sa 14 država azijsko-pacifičkog regiona formirala je najveću zonu slobodne trgovine u svetu. Među njima je i Japan, treća najveća ekonomija sveta, kao i drugi američki saveznici, od kojih Bajden očekuje podršku u trgovinskom ratu.

Kada je reč o domaćoj sceni, Bajdena čekaju ne manje složeni zadaci, jer zemlju trese nekoliko istovremenih kriza. Pored epidemije, koja je globalnog karaktera i ekonomskih gubitaka, koji su takođe sveprisutni, on treba da se suoči i sa dubokim političkim podelama u društvu. Iako je nedavno pohvalio poteze FED tokom pandemije, a to su pre svega bespovratna finansijska pomoć privredi i stanovništvu, kao i jeftini krediti, Bajden je nagovestio mogućnost povećanja taksi i poreza, ali i nastavak državne finansijske podrške.

Poslednji dan Trampa na poslu mogao bi da bude uzbudljiv, kao i mnogi od dana u prethodne četiri godine. Naime, prema navodima medija, koji se pozivaju na neimenovane izvore u Beloj kući, on namerava da potpiše ukaze o pomilovanju oko 100 osoba. Mediji spekulišu da bi među aboliranima od krivičnog gonjenja mogli da se nađu novinar i osnivač Wikileaksa Džulijen Asanž (Julian Assange) i bivši obaveštajac Edvard Snouden (Edward Snowden).