Šoškić: Plate i penzije ne bi trebalo da rastu brže od rasta inflacije

Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ocenio je da plate i penzije ne bi trebalo da rastu brže od rasta inflacije, a najavljena povećanja nazvao „ishitrenim“ i „politički popularnim“.

„Mislim da plate i penzije ne bi trebalo da rastu brže od rasta inflacije. Eventualno da budu korigovane za neki rast BDP-a ili produktivnost, da se nađe neka jednačina“, rekao je Šoškić za Insajder TV, prenosi Beta.

Po njegovim rečima, potrebno je zauzeti konzervativan stav u ovom periodu, jer „bez obzira što su javne finansije trenutno stabilne, ili tako izgledaju, imamo nekoliko potencijalnih izazova“.

„Prvo je što ne znamo kako će se kretati cena finansiranja našeg javnog duga, dakle kamatne stope idu naviše, pa samim tim bi trebalo da težimo da javni dug bude na nešto nižem nivou da bismo mogli da ga redovno i bez teškoća finansiramo. S druge strane, nije sasvim jasno kako će se odvijati ova situacija oko krize u Ukrajini i kakve će to konsekvence imati“, kazao je on.

Šoškić je dodao da bi zbog toga Srbija morala da bude oprezna jer je jedna od mogućih posledica i veća cena energenata.

„Mislim da je dobro da smo potražili način da obezbedimo jeftinije energente u narednom periodu, ako je to moguće. Mislim da treba da držimo otvorenim što je moguće više slobodne trgovačke komunikacije sa svim zemljama u svetu jer će nam to omogućiti da, ukoliko cene negde počnu da rastu, da mi možda potražimo neku alternativu“, istakao je Šoškić.

Komentarišući rast kamatnih stopa, on je naglasio da bi svi trebalo da budu obazrivi – od onih koji imaju kredite, preko građana koji tek žele da ih uzmu, do države jer se rast kamatnih stopa odražava na cenu koju država plaća kada se zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu.

Šoškić je dodao i da postoji razlog za zabrinutost kada je reč o javnom dugu Srbije, koji trenutno iznosi 31 milijardu evra, jer se rast kamatnih stopa odražava i na njega.

„Dakle, kamatne stope su sada na jednom prelomnom putu, one su već krenule naviše. I kada to povećanje krene, isti nivo duga koji smo imali juče danas postaje mnogo skuplji za nas“, naveo je on.