Srbija preuzima namensku industriju „Kosmos“ iz Republike Srpske

Namenska industrija Srbije će uskoro preuzeti većinski i upravljački paket u banjalučkom Vazduhoplovnom zavodu „Kosmos“. To je, posle „Zraka“ iz Teslića, drugo namensko preduzeće u Srpskoj koje će kontrolisati država Srbija, otkriva portal Capital.ba.

Već se mesecima radi na pripremi vlasničke transformacije „Kosmosa“, koji je pre građanskog rata na tlu SFRJ zapošljavao 1.600 radnika i bio ponos tadašnje namenske industrije za potrebe ratnog vazduhoplovstva i protiv­vazdušne odbrane.

Država Srbija će preko jednog od svojih preduzeća iz namenske industrije postati strateški partner i kupac. Razmatra se nekoliko opcija za preuzimanje od kojih je najrealnija da postanu vlasnici dve trećine akcijskog kapitala.

Plan je da se obaveze poveriocima iz procesa restrukturiranja isplate u potpunosti, a da se dugovi prema fondovima pretvore u kapital, sa čime će biti uvezan staž za radnike koji na to čekaju i po 15 godina.

Nakon što se situacija raščisti, izvršiće se popis imovine i uraditi procena tržišne vrednosti kapitala, a zatim će se krenuti u pregovarački postupak o preuzimanju kontrolnog paketa akcija.

Po skoro istom modelu je Srbija pre nekoliko godina preuzela 71 odsto udela u preduzeću „Zrak“ iz Teslića koje proizvodi i remontuje nišanske sprave za haubice, minobacače i lansere, durbine, lovačke i druge nišane.

Srbija je tada preuzela obaveze prema kupcima i dobavljačima. Vlasnici su postali i Fond PIO, Fond zdravstvenog osiguranja Srpske, koji su svoje dugove namirili kroz udeo u vlasništvu.

Preduzeće koje je 2013. godine zbog brojnih dugovanja završilo u stečaju danas pozitivno posluje, ima godišnje prihode u proseku od 1,3 miliona maraka i zapošljava 37 radnika, dok je pre rata imala oko 200 zaposlenih.

Finale višegodišnje saradnje

Preduzeća u Republici Srpskoj iz oblasti namenske industrije godinama usko sarađuju sa kompanijama sa istom delatnošću u Srbiji, tako da je ulazak u vlasništvo rezultat dosadašnjeg partnerstva.

Tako, „Kosmos” skoro pola svojih prihoda ostvaruje upravo kroz saradnju sa Ministarstvom odbrane Srbije.

U prošloj godini su realizovali jedan ugovor vredan 1,1 miliona evra, drugi u iznosu od 1,15 miliona evra je u toku, a kako saznaje Capital.ba, usaglašen je i treći, u vrednosti od 1,7 miliona evra i on uskoro treba da bude potpisan. Takođe, kada je ovaj poslednji u pitanju, postoji mogućnost njegovog proširenja na dodatnih 350.000 evra.

Pre tri godine „Kosmos“ i Ministarstvo odbrane Srbije su potpisali ugovor o remontu raketnih sistema vredan dva miliona evra.

Sa Ministarstvom odbrane Srbije sarađuje i bijeljinski „Orao“. Ugovor vredan 3,7 miliona evra o remontu motora za avione „Orao“ i „Super Galeb“ potpisan je u februaru ove godine. Reč je o jednom od najznačajnijih pojedinačnih ugovora koji Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije imaju sa jednom kompanijom namenske industrije iz Republike Srpske.

Iz uprave „Kosmosa” su potvrdili ova saznanja. „Strateško partnerstvo sa namenskom industrijom Srbije kroz učešće u kapitalu je svakako značajno i prestavlja ‘novi životni ciklus’ društva kroz nove poslove, transfer tehnologija, zajednički nastup na trećim tržištima, a sve ovo će za posledicu imati novo zapošljavanje i bolji poslovni ambijent”, izjavio je direktor preduzeća Dušan Vještica.

Dodaje i kako će kroz ovaj cikus biti servisirane obaveze prema fondovima, radnicima i dobavljačima. „Dugovanja i potraživanja se usaglašavaju sa fondovima i Poreskom upravom RS. Pošto se radi o složenom poslu sa dosta učesnika u procesu realan rok za navedenu aktivnost je septembar ove godine”, kaže Vještica.

Vazduhoplovni zavod „Kosmos” je proizvodio radarske, raketne i računarski sisteme, vršili su generalni remont radara, raketnih sistema i merne opreme. „Kosmos” je gradio pokretne aerodrome i pokretne piste, kao i praktičnu obuku stranih kadrova u Banjaluci i u inostranstvu.

Početkom rata počela je i njihova propast jer su izgubili tržišta širom sveta. Obaveze su se gomilale, a do momenta kada se krenulo u restrukturiranje, pre nekoliko godina one su iznosile 24,5 miliona konvertibilnih maraka.