Apoteka Beograd i dalje bez lekova, račun u blokadi za više od 720 miliona dinara

Iako je država obezbedila sredstva za isplatu 16 zaostalih zarada zaposlenima u Apoteci Beograd, deo radnika još nije dobio sav novac koji im pripada, dok nabavka lekova i dalje nije pokrenuta.

Istovremeno, račun ove apotekarske ustanove blokiran je za više od 720 miliona dinara, a neizvesno je i kada će početi obnova rada galenskih laboratorija i magistralne proizvodnje.

Predsednica sindikata „Opstanak“ Jelena Šikuljak u razgovoru za Biznis.rs ističe da zaposleni još nemaju jasne informacije o tome kada će biti obezbeđen novac za nabavku lekova, iako je prethodno bilo najavljeno da će sredstva stići sredinom avgusta.

„Da nam je novac stigao tada kada je rečeno, do sada bismo nešto pokrenuli i mogli bismo bar deo zarada da zaradimo. Sada ćemo ponovo biti u zaostatku za dve plate“, navodi Šikuljak.

Prema njenim rečima, apoteke su na zahtev menadžmenta pripremile trebovanja za robu i dokumentacija za pokretanje nabavki je spremna. Međutim, bez obezbeđenog finansijskog okvira nije moguće raspisati javne nabavke i nastaviti redovno poslovanje.

Šikuljak ukazuje i na nejasnoće u vezi sa rebalansom budžeta Grada Beograda, usvojenim 9. septembra. Kako je navela, u izmenama finanijskog plana Sekretarijata za zdravstvo opredeljena su sredstva za Apoteku Beograd u ukupnom iznosu od oko 582,2 miliona dinara, raspoređena na tri godine, pod oznakom “Snabdevanje lekovima i određenim pogalima“.

Ipak, prema njenim rečima, rukovodstvo ustanove tvrdi da taj novac nije namenjen nabavci lekova, a sindikat još nije dobio objašnjenje za koju je namenu opredeljen.

„Nama nije jasno koji su to iznosi i za šta je taj novac konkretno odvojen. Očekivali smo da su to sredstva za nabavku lekova, ali još nemamo odgovor“, napominje Šikuljak.

Dodaje da je za ponovno uspostavljanje redovnog rada apoteka, prema informacijama koje je dobila od direktora, potrebno oko 130 miliona dinara. Ipak, ona ne može sa sigurnošću da precizira na koje se nabavke taj iznos odnosi, ali pretpostavlja da njime nisu obuhvaćeni troškovi pokretanja magistralne i galenske proizvodnje.

Nisu svi zaposleni dobili svih 16 zarada

Kada je reč o zaostalim zaradama, isplata sredstava za 16 plata počela je 18. septembra, nakon što je Vlada Srbije prethodno prebacila novac Gradu Beogradu. Prema rečima Šikuljak, većini zaposlenih isplate su završene do 23. septembra, ali postoje radnici kojima deo dugovanja još nije izmiren.

Problemi se, kako je navela, odnose prvenstveno na zarade za april, maj i jun 2025. godine, kao i na pojedine jubilarne nagrade. Razlozi zbog kojih novac nije isplaćen svim zaposlenima nisu potpuno razjašnjeni, a situacija se razlikuje od radnika do radnika, u zavisnosti od toga da li su potraživanja naplaćivali sudskim putem i kakav je njihov status u postupcima izvršenja.

„Nisu svi dobili sve zarade. Ima i onih koji nisu tužili poslodavca, a nisu dobili novac za ta tri meseca“, navodi Šikuljak.

Prema njenim rečima, pojedinim zaposlenima isplaćene su zarade za neke od spornih meseci, dok su drugima ostala dugovanja. Zbog toga, kako ističe, ne može da se kaže da je obaveza prema svim radnicima u potpunosti izmirena.

Blokada računa dodatni teg

Probleme u poslovanju dodatno otežava blokada računa ustanove. Prema podacima Narodne banke Srbije ukupan iznos blokade na današnji dan dostigao je 720.003.841 dinar.

Predsednica sindikata “Opstanak” ukazuje da se iznos blokade povećava za oko 20 do 25 miliona dinara nedeljno, uprkos tome što su zarade i pojedine poreske obaveze izmirene.

Grad Beograd je 2025. godine predvideo reprogram duga prema dobavljačima u iznosu od oko 1,34 milijarde dinara. Prema proceni Šikuljak, od tog iznosa isplaćeno je oko 260 miliona dinara, dok je približno 1,1 milijarda dinara ostala neizmirena kada je reprogram obustavljen zbog blokade računa. U međuvremenu su nastala i nova dugovanja.

Šikuljak podseća da je ranije ustanova ostvarivala mesečni promet od 300 do 400 miliona dinara, ali da je poslovanje sada znatno smanjeno. Prema poslednjim informacijama kojima raspolaže, ostalo je oko 39 apoteka, dok je više od polovine zaposlenih napustilo ustanovu.

„Kada smo imali mnogo više objekata i veći promet, taj iznos nije bio nedostižan. Sada, sa 38 ili 39 apoteka, situacija je drugačija“, ocenila je ona.

Neizvesno pokretanje galenskih laboratorija

Pored nabavke lekova za apoteke, otvoreno je i pitanje nastavka galenske i magistralne proizvodnje, za koju se pripremaju javne nabavke u saradnji sa Ministarstvom zdravlja. Šikuljak navodi da je, prema informacijama koje je dobila, deo postupaka navodno već pokrenut, dok se za drugi deo očekivalo da bude objavljen, ali nije mogla da potvrdi njihov trenutni status.

Za ponovno pokretanje laboratorija potrebno je, između ostalog, servisirati opremu koja nije korišćena oko godinu dana i obezbediti dovoljan broj zaposlenih. Ustanova je, kako je navela, već razgovarala sa menadžmentom o potrebnom kadru i tehničkim pripremama.

„Razgovarali smo o tome šta treba da se uradi da bi laboratorije bile spremne za rad kada stignu sredstva. Ne bi imalo smisla da novac bude obezbeđen, a da nema ko da radi“, rekla je Šikuljak.

Dodatni problem predstavlja i to što, prema njenim rečima, centralni server ustanove ne funkcioniše već oko nedelju dana, zbog čega zaposleni ne mogu da se povežu sa sistemom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji koriste prilikom izdavanja lekova.