Bolest već stigla u pogranične delove zemlje

Afrička kuga preti da sasvim ugasi svinjarstvo u Srbiji

AgrobiznisPoslovanjeSrbija

13.4.2023 11:04 Autor: Ljiljana Begović 8

Afrička kuga preti da sasvim ugasi svinjarstvo u Srbiji Afrička kuga preti da sasvim ugasi svinjarstvo u Srbiji
Ionako posrnulo stočarstvo u Srbiji afrička kuga preti da potpuno devastira. Agroanalitičar Branislav Gulan kaže za Biznis.rs da je bolest već stigla u pogranične... Afrička kuga preti da sasvim ugasi svinjarstvo u Srbiji

Ionako posrnulo stočarstvo u Srbiji afrička kuga preti da potpuno devastira. Agroanalitičar Branislav Gulan kaže za Biznis.rs da je bolest već stigla u pogranične delove Srbije.

“Bez pronalaska vakcine protiv afričke kuge nemoguće je suzbiti bolest koju prenose divlje svinje. Ukoliko se virusom zarazi samo jedna životinja treba na human način uništiti celokupno stado i ostala u okolini. Ne postoji opasnija i lukavija bolest pošto virus može dugo da boravi u krvi, a da se ne primeti da su svinje zaražene. Zato je potrebno dugo primenjivati sistem organizovane kontrole tova. To podrazumeva da se životinje drže u zatvorenom prostoru, izolovane i da ljudi koji ih hrane imaju zaštitnu opremu i odeću”, objašnjava naš sagovornik.

Afrička kuga svinja predstavlja izuzetno ozbiljnu pretnju za celokupni sistem proizvodnje. Ne samo da ugrožava prehrambenu sigurnost države kada je u pitanju snabdevenost tržišta svinjskim mesom, već predstavlja veliki izazov izvoru prihoda farmera i svih drugih učesnika u lancu proizvodnje, a kao rezultat ograničenja izvoza negativno utiče i na međunarodnu trgovinu države u kojoj je prisutna.

U Srbiji je samo 2022. godine registrovano 258 slučajeva afričke kuge svinja u 107 gazdinstava u južnom i istočnom delu zemlje.

Profesor dr Dejan Krnjaić, ekspert UN, navodi da je hitno potrebno da struka zajedno sa Upravom za veterinu ministarstva poljoprivrede i državnim organima odredi bio-sigurnosne mere i da za to izdvoji novac.

“Bolest je prisutna i u Srbiji, ali za sada je pod kontrolom, što ne znači da neće doći do novih pojava koje bi mogle da nanesu i značajne materijalne štete. Nudimo rešenja, a to su da se u prvom redu podignu ograde duž granica sa Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom gde ima AKS-a”, ističe Krnjajić i dodaje da su potrebne ograde da bi se zaustavilo kretanje divljih svinja.

Prase
Foto: Unsplash.com

Kao drugi problem on navodi to što se najveći broj svinja u Srbiji tovi u malim porodičnim gazdinstvima, na tradicionalan način u otvorenom prostoru. Hrane se sa pomijama koje mogu biti kontaminirane, pa su i prenosioci bolesti.

“Od oko 2,9 miliona svinja, koliko je Srbija imala u 2022. godini prema podacima RZS, dve trećine životinja su tovili mali farmeri u čijim oborima je bilo do deset svinja. Takvih je u Srbiji od ukupnog broja čak 67 odsto. Da bi se rešio problem u tim gazdinstvima potrebno je uskladiti propise i kategorisati komercijalne farme i one koje to nisu, jer su mala gazdinstva najveća žarišta za pojavu AKS-a”, kaže Gulan.

U Srbiji je u 2023. godini pojava afričke svinjske kuge registrovana u 22 gazdinstva u 13 naseljenih mesta, u četiri opštine i u dva okruga – Pčinjskom i Pomoravskom. Poslednje žarište je zabeleženo 25. februara ove godine, u opštini Bujanovac.

Pored toga, ova bolest je prošle godine registrovana i zvanično prisutna u još šest okruga.

Međutim, propisi Srbije trenutno ne zahtevaju obavezno uvođenje biosigurnosnih mera na farmama. Zato se kao prioritet nameće usklađivanje propisa sa EU zakonom o zdravlju životinja.

U Rumuniji uništeno 740.000 svinja

U Rumuniji je nedavno na human način uništeno 740.000 zaraženih svinja i pričinjena je šteta od oko 148 miliona dolara. U toj zemlji je 2021. godine bilo registrovano 321 žarište kod domaćih i 465 kod divljih svinja. Posledica toga je da Rumuni sad uvoze svinjetinu za sopstvenu ishranu i da za to godišnje potroše 750 miliona dolara.

Zbog uništavanja svinja u Rumuniji je trenutno u oborima samo 980.000 tovljenika, a nekada su gajili oko pet miliona. Većina velikih farmi u ovoj zemlji je bankrotirala.

U Nemačkoj je samo u 2019. godini za gradnju ograda na 120 kilometara prema poljskoj granici potrošeno 160.000 evra, kako bi se onemogućio prelazak preko granice divljim svinjama koje su najčešći prenosioci zaraze.

„Treba istaći da bolest nije zoonoza, odnosno ne može da prouzrokuje infekciju kod ljudi. Smatra se da su za izazivanje bolesti odgovorne divlje svinje, ali najčešće i dosadašnja ilegalna trgovina mesom na relaciji Rumunija-Ukrajina. Pored toga, sumnja se da zarazu prenose i transportna sredstva, zaražena hrana, pogotovo kada je u pitanju izbijanje zaraze u dvorištima. Dodatno otežava stvar i to što je u delu Rumunije pogođenom ovom bolešću zabranjen i lov na divlje svinje“, zaključuje Branislav Gulan.

  • DOBRILA

    14.4.2023 #1 Author

    Jos nam je kuga falila..

    Odgovori

  • SHALIMAR

    14.4.2023 #2 Author

    Ovo moze da preraste u ozbiljan problem ako se ne reaguje na vreme.

    Odgovori

  • MAJA

    15.4.2023 #3 Author

    Nece valjda kuga da zavlada😏

    Odgovori

  • BLIZANAC

    15.4.2023 #4 Author

    Nema ništa od našeg svinjarstva

    Odgovori

  • KIMCHI

    16.4.2023 #5 Author

    Strategija zastite je jedino sto ostaje s obzirom da se se medjukontinentalno ovakvi zivotinjski virusi i bolesti sire rapidno

    Odgovori

  • MAJA

    16.4.2023 #6 Author

    Nadam se da se drži pod kontrolom

    Odgovori

  • BOBICA

    3.5.2023 #7 Author

    Samo nam još i to fali

    Odgovori

  • Dorivoje

    24.7.2023 #8 Author

    Kako samo kod nas da unisti, a ove zemlje okolo koje su kao creva povezana sa nama nece unistiti; kao Hrvatija, BIH, Madjarija… Kako?

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *