Australijski Strickland Metals kupio rudarski projekat na planini Rogozna

Strickland Metals ušao je u „unosnu srpsku zlatnu igru“ nakon što je izdvojio 37 miliona dolara za kupovinu projekta Rogozna koji se može pohvaliti ogromnim resursom od 5,44 miliona unci zlatnog ekvivalenta (oko 170 tona).

Australijski gigant Strickland Metals Limited bavi se otkrivanjem mineralizovanih sistema „svetske klase“ sa fokusom na zlato i bakar, piše eKapija.

Kako navode mediji, za projekat zlata Rogozna Strickland Metals je već potpisao obavezujući ugovor o kupoprodaji sa ISIHC Ltd, filijalom Ibaera Capital Fund LP. Ugovor podrazumeva sticanje celokupnog kapitala Betoota Holdings Ltd, vlasnika kompanije Zlatna Reka Resources koja poseduje projekat Rogozna.

Projekat Rogozna se prema pisanju medija nalazi u globalno značajnom Tetijskom metalogenom pojasu u Srbiji i ima odličan potencijal da preraste u jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na svetu. Projekat podrazumeva četiri dozvole za istraživanje koje pokrivaju oko 184 kvadratna kilometra u rudarskom basenu Trepča na jugu Srbije.

Mineralni resurs obuhvata i 214.000 tona bakra i 364.000 tona cinka, a ima i dodatni značajan istraživački potencijal i mogućnosti proširenja resursa koji tek treba da budu istraženi, uključujući veoma jak potencijal za značajnu mineralizaciju porfira bakra i zlata.

„Savršena prilika“

„Oduševljeni smo što možemo da najavimo kupovinu velikog projekta Rogozna, ekvivalentnog zlata od 5,44 miliona unci“, rekao je izvršni direktor australijske kompanije Endru Brej.

Dodao je da Strickland Metals ima izuzetno jaku gotovinsku poziciju za istraživačku kompaniju i da Rogozna predstavlja savršenu priliku da isporuči značajnu dodatnu vrednost za akcionare Stricklanda.

Ukupni troškovi akvizicije od oko 37 miliona dolara biće završeni prvenstveno putem emisije kompanijskih akcija sa periodom deponovanja od 18 meseci, a prvi deo od 750.000 dolara kupoprodajne cene je već uplaćen.

Kupoprodajni ugovor će po završetku akvizicije omogućiti emisiju nešto manje od 380 miliona akcija po ceni od devet centi po akciji.

„Mi vidimo da projekat nudi ogromnu polugu za okruženje cena zlata koje se brzo poboljšava“, rekao je Brej.

Planovi bušenja

Po završetku akvizicije, Strickland namerava da odmah preduzme istražno bušenje u svakom od četiri definisana ležišta, fokusirajući se na zone mineralizacije visokog kvaliteta i nova otkrića.

Kampanja dijamantskog bušenja od 60.000 metara biće sprovedena do kraja 2025. godine, a kompanija namerava da koristi najmanje tri dijamantske bušilice, uz bušenje primarnih ciljeva na lokacijama Šanac, Medenovac, Gradina i Bakarni kanjon.

„Po našem mišljenju, projekat ima potencijal da preraste u jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na globalnom nivou (sa značajnim udelom bakra i cinka)“, rekao je Brej.

„Neverovatna prednost koju Rogozna nudi iz već impresivne baze je nešto što je prilično retko u ovoj industriji – potencijal za značajnu mineralizaciju porfira bakra i zlata izvan glavnih perspektivnih područja mogao bi biti ogroman bonus kako se programi istraživanja razvijaju“, dodao je on.

Prema njegovim rečima, Srbija je dobro uređena zemlja sa uspostavljenom rudarskom jurisdikcijom i trenutno je drugi po veličini proizvođač bakra u Evropi.

„Pored toga, veliki broj svetskih kompanija ima značajne projekte u Srbiji, uključujući BHP Billiton, Rio Tinto, Vale, Zijin Mining, Kinross Gold i Dundee Precious Metals“, dodao je Brej.

Sa akvizicijom kompanija će izvršiti i promene u svom odboru i menadžerskom timu, što uključuje predloženo imenovanje Pola L’Herpijera iz kompanije Ibaera za generalnog direktora i Jona Hronskog, jednog od vodećih geonaučnika u Australiji za neizvršnog direktora po zaključku transakcije. Endru Brej će se povući kao izvršni direktor, ali ostaće konsultant.

„Obojica su veoma dobro upoznati sa projektom, budući da su blisko uključeni u njegov razvoj od 2019. godine“, rekao je Brej i dodao da je u projekat na uključen i „izuzetan tim“ od 22 srpska člana.

„Tamo ima plemenitih metala za pola Evrope“

Podsetimo, još 2009. godine domaći mediji su prenosili da stručnjaci iz nekoliko stranih kompanija, koji su istraživali oblast Novog Pazara, trvde da cela planina Rogozna leži na bakru, srebru i zlatu i da plemenitih metala tamo ima za pola Evrope.

Pre toga Rogoznu su istraživali i stručnjaci beogradskog Geozavoda, koji su samo na lokalitetima Medenovac i Karavansalija pronašle rezerve od oko 40 miliona tona rude bakra, srebra i zlata, prenele seu tada Novosti.

Procenat metala u rudi kreće se od 1,2 do 1,6 odsto što je bolje nego u Boru.

Priča o Rogozni kao bogatom ležištu zlata intenzivirana je 2018. godine kada je Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo prvu dozvolu za rudarska istraživanja na padinama Rogozne kompaniji Zlatna reka.