Cene goriva u regionu bez velikih oscilacija – koliko košta put kolima do Grčke?

Planiranje letovanja, koje je uveliko započelo, sa sobom nosi i preračunavanje na temu – koliko će nas koštati put do omiljenih turističkih destinacija?

Ukoliko se spremate da na letnji odmor krenete kolima, pored cena putarina o kojima smo pisali, kao osnovnu stavku imaćete i cenu goriva. Ono što je već u samom startu poznato, i godinama se ne menja, jeste da ćete najjeftinije proći ukoliko rezervoar punite u Makedoniji.

Naime, kako navodi sajt Global Petrol Prices, koji prati cene naftnih derivata širom sveta, litar benzina 1. aprila u Srbiji je koštao 190 dinara, odnosno 1,62 evra, dok je u Makedoniji koštao 85 denara, odnosno 1,38 evra. U Grčkoj će vas benzin koštati 1,94 evra po litru.

Ukoliko vozite automobil na dizel, situacija je malo drugačija, pa ćete tako litar u Srbiji platiti 203 dinara, odnosno 1,73 evra, u Makedoniji 76 denara ili 1,23 evra, dok u Grčkoj cena ovog derivata po litru iznosi isto kao na domaćim pumpama – 1,73 evra.

Ukoliko se odlučite za put preko Albanije, trebalo bi da znate da litar benzina u ovoj zemlji košta 1,81 evra, dok je litar dizela 1,83 evra.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs zbog čega se cene goriva razlikuju od zemlje do zemlje, i kako to da je dizel uvek skuplji u Srbiji nego, na primer, u Severnoj Makedoniji.

“Kada se porede cene u različitim zemljama, veoma je važno tu maloprodajnu cenu podeliti na dva dela. Jedan je osnovna cena, odnosno kompanijska, a drugi deo cene čine državne dažbine. Kada se napravi ta jednostavna podela onda može jasno da se vidi da su dažbine, pre svega na dizel, znatno veće u Srbiji nego u svim zemljama u našem okruženju. Kada se one dodaju na osnovnu cenu dobijemo dosta visoku finalnu cenu derivata. Kada bismo na našu osnovu dodali državne dažbine Severne Makedonije, imali bismo cenu goriva kao ova zemlja”, kaže Mićović.  

On objašnjava i da kod benzina nemamo tako velike namete i da su tu dažbine na nivou proseka.

“Kod dizela i tečnog naftnog gasa imamo jako visoke dodatne troškove, u šta pored akcize spadaju naknade za formiranje obaveznih rezervi, naknada za unapređenje energetske efikasnosti, naknada za markiranje goriva, nakanada za monitoring kvaliteta goriva i onda se na sve te naknade obračunava porez na dodatu vrednost (PDV)”, kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li se sada može prognozirati kako će se cene goriva kretati do kraja leta, Mićović kaže – ne! Napominje da oko 80 odsto svih derivata nafte koji se potroše u Srbiji potiče iz uvoza ili se dobija preradom uvozne nafte.

“Ne možete izolovati Srbiju od uticaja i na tu baznu cenu dosta utiču regionalne i globalne promene. Od  2022. godine nijedna naftna kompanija u našoj zemlji ne određuje cene goriva. Njih određuje država petkom. Uzme u obzir parametre tržišta, promenu kursa dolara, promenu logističkih troškova, ograniči mqloprodajnu maržu i kaže – to su maksimalne cene”, kaže Tomislav Mićović.  

On napominje i da kupci uvek registruju povećanje cena, ali da ima i pojeftinjenja.