Digitalna imovina postaje deo obaveze poreskog izveštavanja Srbije prema EU

Srbija je u procesu prilagođavanja zakonodavstvu Evropske unije trenutno u postupku usvajanja novih zakonskih odredbi u oblasti administrativne saradnje koja se tiče oporezivanja, a u koje će biti ugrađeno desetak Direktiva EU.

Nacrt zakona o administrativnoj saradnji u oblasti oporezivanja propisuje razmenu informacija na zahtev, spontanu razmenu informacija, obaveznu automatsku razmenu infromacija, kao i druge oblike administrativne saradnje i uzajamne pomoći u naplati potraživanja nastalih po osnovi poreza i drugih javnih prihoda. Državni organi koji su nadležni za administrativnu saradnju su Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava i Uprava carina.

Ovaj zakonski predlog predviđa da Srbija bez odlaganja obaveštava Evropsku komisiju o organu ili organima nadležnim za sprovođenje administrativne saradnje dok Poreska uprava formira centralni biro za vezu čija je osnovna nadležnost komunikacija sa nadležnim organima drugih država članica u materiji administrativne saradnje.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na sve vrste poreza koje propisuju države članice EU, osim poreza na dodatu vrednost, carina i akciza koje su predmet drugih akata EU o administrativnoj saradnji između država članica.

Takođe se ne odnose ni na doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se uplaćuju državi članici, njenoj administrativno-teritorijalnoj jedinici ili ustanovi socijalnog osiguranja osnovanoj od strane države članice.

Poreska uprava nije dužna da dostavlja informacije ako bi to bilo suprotno propisima Srbije, a može i da odbije da prosledi tražene informacije ako u državi članici koja je zatražila te informacije postoje pravne smetnje za pribavljanje sličnih infromacija ili ukoliko bi to dovelo do otkrivanja poslovne ili profesionalne tajne.

Zakon propisuje i nekoliko slučajeva kada Poreska uprava ne može odbiti pružanje informacija na zahtev nadležnog organa druge države članice, tako da mora da ih dostavi čak i kada nisu od značaja za njene domaće poreske svrhe ili kada su u posedu banke ili druge finansijske institucije.

Nacrt zakona o administrativnoj saradnji u oblasti oporezivanja predviđa i automatsku razmenu informacija o kojima izveštavaju pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Njima se nameću brojne dodatne obaveze prikupljanja, dostavljanja i čuvanja velikog broja informacija pored osnovnih podataka korisnika, vrsti digitalne imovine, ukupno primljenom bruto iznosu i ukupnoj fer tržišnoj vrednosti digitalne imovine.

Obaveza je da se ovako prikupljene informacije dostavljaju Poreskoj upravi najkasnije do 30. juna tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

Poreski savetnik Miloš Praštalo ocenjuje da je ovakav zakonski predlog deo usklađivanja sa poreskim sistemom EU u delu koji se tiče regulative digitalne imovine.

„Kroz donošenje novog Nacrta zakona o administrativnoj saradnji u oblasti oporezivanja naša država ozbiljno ulazi u sistem međunarodne poreske transparentnosti u vezi sa digitalnom imovinom“, kazao je Praštalo za Biznis.rs.

To znači, kako dodaje, da će pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom morati da prikupljaju podatke o korisnicima i određenim kripto transakcijama, te podatke dostavljaju Poreskoj upravi, a Poreska uprava ih zatim automatski razmenjuje sa drugim državama, odnosno jurisdikcijama.

“Ovo je deo usklađivanja konkretno sa DAC8 pravilima, kojima EU pokušava da uvede mnogo veću poresku transparentnost u kripto sektor. To u praksi znači da kripto platforme i pružaoci usluga više neće biti samo tehnička infrastruktura za kupovinu, prodaju i razmenu digitalne imovine, već postaju i deo poreskog izveštajnog sistema”, kaže sagovornik.

Pored prikupljanja podataka, kripto menjačnice i platforme će morati da traže izjave o poreskoj rezidentnosti, vode evidencije, čuvaju dokumentaciju i šalju informacije Poreskoj upravi u propisanim rokovima.

Sve to znači da će poreska kontrola tokova digitalne imovine biti sve stroža i da će biti sve teže vršiti kripto transakcije sa stavom da će to ostati van domašaja poreskih vlasti.

Praštalo ocenjuje da je to logičan sled događaja i ide u prilog profesionalizaciji celog tržišta i smanjenju sive zone jer će se kritpo imovina sve manje tretirati kao neka egzotična i usputna pojava.

Iako može delovati da je primena ovog zakona daleko, sagovornik savetuje sve one koji posluju sa digitalnom imovinom da srede dokumentaciju, poresku rezidentnost, evidencije i način na koji dokazuju transakcije.

Nacrt zakona predviđa da su pružaoci usluga povezani sa digitalnom imovinom dužni da korisnicima digitalne imovine onemoguće obavljanje transakcija o kojima imaju obavezu izveštavanja ukoliko u roku od 60 dana ne dostave tražene informacije.

Posebna novina koju ovi propisi unose tiču se obaveze da nadležni organi Srbije potraživanja drugih država članica tretira kao da je reč o sopstvenom potraživanju u skladu sa ovlašćenjima i postupcima predviđenim domaćim propisima, a koji se primenjuju na potraživanja istih ili sličnih poreza i drugih javnih prihoda.

U tom smislu, zakon prepoznaje i zahteve u drugom smeru, odnosno da domaći nadležni organi mogu uputiti zahteve drugim državama članicama zahteve za naplatu potraživanja, ali je potrebno da pre toga budu iscrpljene sve druge mogućnosti za njihovu naplatu u zemlji.

Predviđene novčane kazne za pravna lica iznose od 100.000 do dva miliona dinara, u zavisnosti od težine prekršaja, dok odgovorna lica mogu biti kažnjena novčanim kaznama do 100.000 dinara.

Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, a primenjivaće se od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Podzakonski akti biće doneti u roku od godinu dana od stupanja na snagu.