Domaći ulagači plaše se da investiraju u Srbiji

Republički budžet je od 2018. godine značajan izvor finansiranja privrednog rasta, a udeo javnih investicija kreće se oko sedam odsto BDP-a Srbije. U isto vreme, vrednost štednje u domaćim poslovnim bankama dostigla je 12 milijardi evra. Zašto taj novac leži u bankama, umesto da bude upotrebljen za investiranje, i zašto nema dovoljno domaćih privatnih investicija?

To je bila jedna od tema na 22. Beogradskom ekonomskom forumu, a za Biznis.rs odgovor je ponudio predsednik ITM Sistema Toplica Spasojević, koji tvrdi da se domaći ulagači plaše da investiraju u Srbiji.

Za predsednika Saveta guvernera, ekonomistu Nebojšu Savića, „neangažovanost“ štednje rezultat je nedovoljne razvijenosti finansijskog tržišta. On je u okviru panela „Strategije za finansiranje ekonomskog rasta“ ocenio da je to razlog zbog koga deo građana štednju plasira u nekretnine, dok je drugi ostavlja u bankama ili čuva na drugi način.

„Moramo da razmislimo kako aktivirati tu štednju. Domaći, privatni kapital treba što više angažovati, ali većina ljudi na ovim prostorima, zbog različitih negativnih iskustava, nije spremna da rizikuje i investira„, naglasio je Nebojša Savić.

Potpredsednica Saveza ekonomista Srbije Dragijana Radonjić Petrović ocenila je da se privredni rast pretežno finansira iz državnog budžeta, od strane stranih finansijskih institucija i iz donacija, kao i kredita komercijalnih banaka.

„U poslednjih nekoliko godina javne investicije kreću se oko sedam odsto BDP-a, što je napredak u odnosu na prethodni period, pošto je od 2001. do 2018. prosečan udeo javnih investicija bio 2,6 odsto BDP-a, odnosno značajno ispod nivoa neophodnog za održiv rast“, navela je Petrović.

Ekonomska teorija kaže da bi idealan udeo investicija u bruto domaćem proizvodu bio 25 odsto, a da Srbiju od tog „ideala“ deli samo nekoliko procentnih poena.

Analiza investicione klime u Srbiji, koju je za Savet stranih investitora (FIC) uradio ekonomista i nekadašnji premijer Miroljub Labus, međutim, ukazala je upravo na manjak privatnih investicija, a posebno domaćih.

„Srbija bi morala da ima 25 odsto učešća investicija u BDP-u da bi osigurala stabilan privredni rast od pet odsto godišnje, a da bi postigla takav cilj privatne investicije bi morale da povećaju učešće u BDP-u za tri do četiri procentna poena“, rekao je Labus tokom prezentacije rezultata analize.

Predsednik ITM Sistema Toplica Spasojević slaže se sa zaključkom ekonomista da je rast domaćih, privatnih investicija neophodan, a za Biznis.rs je ocenio da su one značajan rezervoar kada je reč o finansiranju privrednog rasta u narednim godinama.

„Ima novca u bankama i u preduzećima, ali se domaći ulagači plaše da investiraju, jer odmah očekuju poreske ili inspekcijske kontrole, ili da se postavi pitanje odakle im novac„, rekao je za naš portal tokom Beogradskog ekonomskog foruma.

„Domaći privrednik nema jednak tretman kao strani u Srbiji, i u tom smislu pozitivna je najava ministra privrede Radeta Baste da će ministarstvo posvetiti pažnju domaćim preduzećima i preduzetnicima. Država treba da stavi na pijedestal domaćeg privrednika, a nekoliko milijardi (evra) domaćih investicija, koliko bi moglo da se angažuje, može da bude anticiklična politika kakva je potrebna, da Narodna banka ne mora toliko da ‘zateže’ monetarnu politiku, a država toliko da troši iz budžeta„, uveren je Spasojević.

Budžetom za 2023. godinu, o kome trenutno raspravljaju poslanici u Skupštini Srbije, za kapitalna ulaganja predviđeno je 545,5 milijardi dinara ili nešto više od 4,6 milijardi evra. Cilj Vlade Srbije je da u 2023. godini privredni rast bude 2,5 odsto. Poređenja radi, priliv stranih direktnih investicija prošle godine iznosio je blizu 3,9 milijardi evra, a ove godine do oktobra pristiglo je 3,11 milijardi evra.