Investicioni modeli za domaće banje

Država da ne ponavlja greške pri privatizaciji specijalnih bolnica

Firme u fokusuIzdvajamoSrbijaTurizam

29.1.2023 15:02 Autor: Milica Rilak 20

Država da ne ponavlja greške pri privatizaciji specijalnih bolnica Država da ne ponavlja greške pri privatizaciji specijalnih bolnica
Na osnovu iskustva zemalja u regionu, država može da napravi dve greške – da privatizuje državne ustanove u banjama koje rade uspešno i da... Država da ne ponavlja greške pri privatizaciji specijalnih bolnica

Na osnovu iskustva zemalja u regionu, država može da napravi dve greške – da privatizuje državne ustanove u banjama koje rade uspešno i da dozvoli da se u njima ugasi medicina, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja banja Srbije Vladan Vešković, sa kojim smo razgovarali o tome kako i koliko pitanje vlasništva nad kapacitetima u domaćim banjama utiče na privlačenje investicija u taj sektor.

Osvrćući se na to da se u medijima često pojavi naslov „banja na prodaju“, a najsvežiji primer su informacije o prodaji imovine preduzeća „Romulijana“ u stečaju iz Gamzigradske banje, naš sagovornik ukazuje da takva terminologija lako može da unese „šum“ u komunikaciju i da čitaocu pruži pogrešnu informaciju.

U konkretnom slučaju, objašnjava, radi se o preduzeću u čijem vlasništvu je hotel „Kastrum“ u Gamzigradskoj banji, dok se pitanja privatizacije odnose na zdravstvene ustanove, odnosno specijalne bolnice za rehabilitaciju u banjama, ističe Vešković. Na naše pitanje da li nerešeno vlasništvo usporava investicije u domaće banje odgovara da zapravo nema „nerešenog vlasništva“.

„Sve bolnice za rehabilitaciju su ili u državnom ili u privatnom vlasništvu. To treba jasno naglasiti, jer pitanje vlasništva nije isključivi razlog za otežano poslovanje malog broja njih. Pre će biti da ih je u nepovoljan položaj stavila država kada je krajem prošlog veka donela odluku da finansira samo polovinu raspoloživih ležaja“, ukazao je Vešković.

Prema njegovim rečima, rezultat takve odluke je to da se od bolnica zahtevalo da razvijaju službu marketinga i prodaje, jer je trebalo prodati slobodne ležaje.

Lukovska banja / Foto: Smart Media

„I ne samo to – ono što država preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) finansira nisu ni plate zaposlenih, energenti, tekuće i investiciono održavanje – oni to moraju da zarade. Ne smemo ni da preskočimo činjenicu da ‘trošak’ medicinske rehabilitacije u banjama iznosi samo 1,75 odsto ukupnih sredstava RFZO, a za taj novac oni svakoga meseca vraćaju na posao između 8.000 i 10.000 radno sposobnih ljudi“, ukazuje Vešković.

Među preduzećima koja još čekaju na privatizaciju, a kojih je ukupno 59, je i osam specijalnih bolnica. Uz napomenu da objava javnog poziva za privatizaciju nije moguća zbog sudskih procesa koje je inicirao Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) radi utvrđivanja vlasništva, „pauzirana“ je privatizacija specijalne bolnice „Gejzer“ u Sijarinskoj banji, „Merkur“ u Vrnjačkoj banji, zatim Specijalne bolnice u Banji Koviljači, Instituta za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj banji, Banji Koviljači, Ribarskoj i Sokobanji, kao i u Bujanovcu i Specijalne bolnice „Zlatibor“ u Čajetini.

Vladan Vešković međutim, poručuje da nema primera da je privatizacija nužan uslov za ekonomski razvoj lokalne zajednice.

„Naprotiv, brojni su primeri da su tome doprinela ozbiljna ulaganja u hotelske kapacitete i vanpansionski sadržaj, a dobar primer za to su naše najposećenije banje – Sokobanja, Vrdnik i Vrnjačka. Udruženje banja Srbije decenijama unazad pominje brojne investicione modele, kada su banje u pitanju. Prvi je greenfield model – Srbija ima 500 izvora lekovite vode, zašto je nužno prodati državnu ustanovu? Drugi je javno-privatno partnerstvo, i taj model zadržava u državnom vlasništvu 51 odsto kapitala, zaposlene zdravstvene radnike i terapijske blokove, dok bi 49 odsto vlasništva bilo u privatnom sektoru, koji bi ulagao u smeštaj, velnes, staze zdravlja i slično“, objašnjava Vešković.

Pozivajući se na iskustva zemalja u regionu, uveren je da država može da napravi dve greške – da privatizuje državne ustanove u banjama koje rade uspešno i da dozvoli da se u njima ugasi medicina.

„Poslednjim privatizacijama možemo biti zadovoljni jer su privatizovani rehabilitacioni centri koji su radili otežano ili nisu radili uopšte. Tu mislim na Matarušku i Bogutovačku banju, Zlatar, Kuršumlijsku banju i Vranjsku banju, od kojih je samo poslednja bila poslovno aktivna“, kaže Vešković.

Da bi hotelski kapaciteti u banjama mogli da budu u fokusu investitora svedoči i analiza kompanije CBRE SEE.

„Najveći potencijal za investitore u turističke nekretnine u Srbiji vidimo u hotelskoj industriji, a posebno u hotelima lociranim u većim gradovima kao što su Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac“, rekao je krajem prošle godine za Biznis.rs Zoran Danilović, Associate Director – Investment & Hotels u kompaniji CBRE SEE.

Ukazao je da su u fokusu potencijalnih ulagača i hoteli kojima je akcenat na dodatnom sadržaju, a da su infrastrukturno dobro povezani sa većim gradovima, gde dostupnost auto-puta igra veliku ulogu.

„Trenutno su najprivlačnije turističke destinacije van većih gradova – Kopaonik, Zlatibor, Vrnjačka Banja, Fruška gora, Divčibare i Tara“, istakao je Danilović.

  • Milovan94

    29.1.2023 #1 Author

    Na žalost naša država uvek ponavlja iste greške.

    Odgovori

    • DANIJELA

      29.1.2023 #2 Author

      Zalosno ali istinito. Mada bolje i da rade na bilo koji nacin nego da ne rade i propadaju.

      Odgovori

  • LJUBIŠA

    29.1.2023 #3 Author

    Država radi kako želi, a greške koje pravi pri privatizaciji
    i dalje nastavlja svakom sledećom privatizacijom.
    I nisu u pitanju samo specijalne bolnice već sve čega se dohvate.

    Odgovori

  • MADMAX

    29.1.2023 #4 Author

    Od 2012 sve je greška.

    Odgovori

  • VILENJAK

    29.1.2023 #5 Author

    U tom slučaju država treba da reši pitanje zdravstvenog osigiranja. Neću da uplaćujem državi, već tamo gde želim da se lečim i da to bude pravo svakog građanina. Pravo izbora!

    Odgovori

  • Ika

    29.1.2023 #6 Author

    Steta da propadaju, ako je resenje za nastavak poslovanja privatizacija, jasno je sta treba cciniti

    Odgovori

  • Boba3

    29.1.2023 #7 Author

    Strucnjaci treba da kazu svoje

    Odgovori

  • MARA

    29.1.2023 #8 Author

    Na žalost, takve greške se kod nas uvek ponavljaju..

    Odgovori

  • Tina

    29.1.2023 #9 Author

    Mnogi se mesaju u takve poslove. Ima dosta investitora, zainteresovanih firmi, institucija, pa se ne zna cije je sta, na kraju

    Odgovori

  • LUKA

    29.1.2023 #10 Author

    Bitno da nastave poslovanje pa kako god

    Odgovori

  • ZVE84

    29.1.2023 #11 Author

    Nemojte posle da se žalite…. Rušite sve što može da se sruši već godinama unazad….

    Odgovori

  • Bella

    29.1.2023 #12 Author

    Drzava nista nece da pogresi a sve geeska do greske

    Odgovori

  • BRANA19

    30.1.2023 #13 Author

    Ovde se uvek ponavljaju takve greske..

    Odgovori

  • BOJANA

    30.1.2023 #14 Author

    Kakve greške bi država i priznala?

    Odgovori

  • BOJANA

    30.1.2023 #15 Author

    Bilo bi lepo da više ne greše?

    Odgovori

  • VOJKAN

    30.1.2023 #16 Author

    Privatizacija nije baš toliko zdrava za medicinski sektor

    Odgovori

  • Emilija

    30.1.2023 #17 Author

    Nista cudno kod nas

    Odgovori

  • Iva

    30.1.2023 #18 Author

    Sve ce da se privatizuje

    Odgovori

  • Dunja5

    30.1.2023 #19 Author

    Samo da bude stecaj to bi bilo uzasno…

    Odgovori

  • Milisavka

    30.1.2023 #20 Author

    Nije sve uvek greška samo države, dosta je i do lokalne vlasti i nedoatatka inicijative iste. Svi čekaju da neko drugi reaguje i uradi ono što mogu i sami. Ali nevezano za ovo, u Lukovačkoj banji radi divan tim, svaka preporuka.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.