Glavni cilj transformacija ka kapitalno-intenzivnom modelu i proizvodima više dodate vrednosti

Vlada Srbije usvojila je Akcioni plan za sprovođenje Strategije industrijske politike za period 2026-2027, kojim su definisane mere za dalju transformaciju domaće industrije ka konkurentnijem, tehnološki naprednijem i održivijem modelu razvoja.

Plan je fokusiran na pet ključnih oblasti – digitalizaciju, inovacije, investicije, unapređenje tehnološke strukture izvoza i zelenu tranziciju. Poseban akcenat stavljen je na primenu veštačke inteligencije u privredi, jačanje digitalne bezbednosti kompanija, razvoj inovacionih projekata, podršku zelenim investicijama i povećanje izvoza proizvoda više tehnološke vrednosti.

Podaci pokazuju da je tokom sprovođenja prethodnog akcionog plana za period 2024-2025. godine realizovano 67 od ukupno 71 planirane aktivnosti, što predstavlja više od 94 odsto. U istom periodu produktivnost rada u prerađivačkoj industriji povećana je za 9,5 odsto, dok je bruto dodata vrednost po zaposlenom porasla sa 19.000 na 20.800 evra.

Kako se navodi u dokumentu objavljenom u Službenom glasniku u osnovi svih mera i aktivnosti propisanih Akcionim planom je postepena transformacija industrije od radno-intenzivnog modela zasnovanog na proizvodima niže dodate vrednosti ka kapitalno intenzivnom modelu i proizvodima više dodate vrednosti.

“Ova transformacija će biti postepen proces, kroz rad na obrazovanju radne snage i podsticanju inovacija, a Strategija i akcioni planovi će kroz skup horizontalnih mera i aktivnosti za unapređenje ambijenta prerađivačke industrije, uz posebno naglašavanje procesa digitalizacije i ozelenjavanja industrije, težiti da podignu konkurentnost industrije na viši nivo”, precizira se u akcionom planu.

U oblasti stručne podrške i edukacije u prerađivačkoj industriji još uvek je prisutno nedovoljno znanja i informacija o Zelenoj agendi, nedostatak specijalizovanih obuka i stručne podrške, kao i nedostatak pristupa alatima i softveru za praćenje emisija, analizu karbonskog otiska i izveštavanje o ekološkim pokazateljima.

U skladu sa preporukama, u predstojećem dvogodišnjem periodu radiće se na efikasnijoj koordinaciji institucija u oblasti Zelene agende, povezivanju digitalizacije i zelene ekonomije, uz posebno izdvojene aktivnosti unapređenja zakonodavnog okvira u cilju razvoja i primene rešenja cirkularne i niskougljenične ekonomije, kao i aktivnosti za podršku energetskoj efikasnosti.

U 2025. smanjen priliv direktnih stranih investicija

U oblasti investicija država računa na snažnije aktiviranje domaćeg kapitala, imajući u vidu pad priliva stranih direktnih investicija tokom 2025. godine.

“Investicije su u periodu 2015-2024. godine bile ključni pokretač privrednog rasta. U 2025. godini došlo je do smanjenja priliva SDI, pa će u narednom periodu od velikog značaja biti aktiviranje domaćih ulaganja”, navodi se u akcionom planu.

Kada je reč o izvozu, cilj je dalje unapređenje tehnološke strukture srpskog izvoza i veće uključivanje domaćih kompanija u lance dobavljača multinacionalnih korporacija. Poseban značaj pridaje se zaključivanju ACAA sporazuma sa Evropskom unijom za električne i elektronske proizvode, mašine i ličnu zaštitnu opremu, što bi domaćim proizvođačima olakšalo pristup evropskom tržištu.

Značajno mesto u novom akcionom planu zauzima i zelena tranzicija. Istraživanja sprovedena među malim i srednjim preduzećima pokazala su da su najveće prepreke nedovoljna informisanost, manjak stručnih kadrova i ograničen pristup finansiranju zelenih projekata.

Zbog toga su predviđene mere za edukaciju privrede, unapređenje regulatornog okvira, digitalizaciju tokova otpada i podsticanje energetske efikasnosti.

Najveći deo budžetskih sredstava odlazi na investicije

Za sprovođenje planiranih aktivnosti u periodu 2026-2027. biće izdvojena značajna budžetska sredstva. Najveći deo namenjen je podsticanju investicija, za koje je predviđeno više od 23 milijarde dinara u 2026. i 24,5 milijardi dinara u 2027. godini. Dodatna sredstva biće usmerena na podršku inovacijama, digitalizaciji industrije, izvozu i projektima cirkularne ekonomije, uz finansijsku podršku međunarodnih partnera i donatora.

Za ostvarenje Posebnog cilja 1: Unapređena digitalizacija poslovnih modela industrijske proizvodnje planirano je 40 miliona dinara u 2026. godini i 97 miliona dinara u 2027.

Za ostvarenje Posebnog cilja 2: Razvoj industrije bazirane na inovacijama i razvoju viših faza tehnološke proizvodnje, kao podrška radu Fonda za inovacionu delatnost opredeljeno je 120 miliona dinara u 2026. i 240 miliona dinara u 2027. godini, dok će Fond za nauku raspolagati sa 393,4 miliona dinara u 2026. i 117,5 miliona dinara godinu dana kasnije.

Dodatni podsticaj obezbeđen je kroz projekat „SAIGE“, finansiran zajmom Svetske banke, za koji je predviđeno gotovo 234 miliona dinara u 2026. i više od 744 miliona dinara u 2027. godini. Za razvoj preduzetništva planirano je po 500 miliona dinara godišnje.

Za ostvarenje Posebnog cilja 3: Povećan ukupni obim investicija u industriju uz rast kvaliteta investicija, država je opredelila 23,1 milijardu dinara u 2026. i 24,5 milijardi dinara u 2027. godini. Istovremeno, za razvoj poslovne infrastrukture predviđeno je više od tri milijarde dinara godišnje, dok će za izgradnju Srpsko-kineskog industrijskog parka Mihajlo Pupin u Beogradu biti izdvojeno 80 miliona dinara u 2026. i 100 miliona dinara u 2027. godini.

Za ostvarenje Posebnog cilja 4: Unapređenje tehnološke strukture izvoza država je za dve godine predvidela 1,321 milijardu dinara.

Za ostvarenje Posebnog cilja 5: Transformacija industrije od linearnog ka cirkularnom modelu, država je opredelila skromna sredstva. Iz budžeta će za ove namene biti izdvojena dva miliona dinara u 2026. i tri miliona dinara u 2027. godini, dok će dodatnih 11,4 miliona dinara tokom 2026. godine biti obezbeđeno kroz donatorsku podršku nemačke razvojne agencije GIZ.

Usvajanje novog akcionog plana predstavlja i jednu od obaveza Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, budući da je njegova realizacija važan element za napredak u okviru Poglavlja 20 – Preduzetništvo i industrijska politika.