IFO prognoze rasta BDP: Srbija samo do tri, a Nemačka do 0,4 odsto u 2025. godini

Minhenski IFO institut objavio je rezultate tradicionalne ankete među više od 1.390 ekonomskih eksperata širom sveta, koja je sprovedena sredinom decembra prošle godine, kada su već uveliko bili poznati rezultati američkih izbora.

Za ovu godinu učesnici ankete očekuju da će rast BDP-a na globalnom nivou dostići 2,9 odsto, što je nešto optimističnija prognoza od 2,6 odsto, koliko je svetski BDP porastao u 2024. godini.

Njihove prognoze su, međutim, nešto manje optimistične za Nemačku, u kojoj očekuju najsporiji rast među industrijski razvijenim privredama, od samo 0,4 odsto, dok su njihova očekivanja za Srbiju slabija od onih kakve je Vlada Srbije ukalkulisala pri izradi budžeta – Vlada, naime, računa na rast od 4,2 odsto, dok anketirani eksperti za našu zemlju prognoziraju do tri odsto u 2025. godini.

Jedna od gorućih ekonomskih dilema je kako izračunati „efekat Tramp“, odnosno uticaj politika novog-starog američkog predsednika na globalni, ali i ekonomski rast konkretnih zemalja.

„Mišljenja stručnjaka o ekonomskom uticaju Trampovih politika znatno se razlikuju širom kontinenata“, upozorava IFO u predgovoru najnovijeg istraživanja.

U Sjedinjenim Državama i Evropi stavovi ekonomskih eksperata su uglavnom kritični, pri čemu 80 odsto zapadnoevropskih stručnjaka predviđa negativan efekat na ekonomski rast u svojim zemljama, pokazala je anketa koju je IFO sproveo sredinom decembra zajedno sa Švajcarskim institutom za ekonomske politike. Nasuprot tome, stručnjaci u Africi i Aziji izražavaju optimističniji pogled.

„Ove regionalne razlike odražavaju se i u očekivanjima za rast globalnog BDP-a u 2025. godini. Stručnjaci u Africi i Aziji predviđaju snažan rast od 3,9 odnosno 3,8 odsto respektivno, dok su njihove kolege u Evropi i Americi manje optimistične, pa očekuju rast od 2,1 odnosno 2,4 odsto. Na globalnom nivou, prosečna predviđena stopa rasta BDP-a za 2025. godinu iznosi 2,9 odsto, što je povećanje u odnosu na stopu rasta od 2,6 odsto zabeleženu prethodne godine„, ističu stručnjaci IFO u analizi.

Kada je reč o Srbiji, ona je svrstana među zemlje za koje se očekuje rast BDP između 2,5 i tri odsto u 2025. godini, da bi u 2026. i 2027. naš privredni rast, prema njihovoj proceni, ubrzao do 3,5 odsto.

Takva prognoza u skladu je sa odgovorima anketiranih ekonomskih eksperata po pitanju očekivane političke stabilnosti: ono što je zajedničko stručnjacima iz zapadne i istočne Evrope i onima iz Severne Amerike je da ukazuju na pogoršanje političke stabilnosti u njihovim zemljama.

To se poklapa i sa analizom koju je ponudio domaći stručni ekonomski časopis Makroekonomske analize i trendovi (MAT) kada je reč o industrijskoj proizvodnji, čiji je dugoročni trend pozitivan i koja je u 2024. uspela da poboljša rezultat iz 2023. za 4,4 odsto.

„Ključna pretpostavka daljeg održavanja rastućeg trenda ukupne industrijske proizvodnje počiva na osiguravanju političke stabilnosti. Prerađivački sektor i dalje ima potencijal da podrži dosadašnji rastući trend. Pritom deprimira još jedno odlaganje početka proizvodnje novog električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija d.o.o. u Kragujevcu, sada za mart mesec“, ukazali su autori MAT-a u analizi.

Jedan od faktora koji bi mogao da utiče i na brzinu rasta BDP-a Srbije vezan je za Nemačku, jednog od naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera.

„Ekonomski stručnjaci predviđaju vrlo nizak ekonomski rast za Nemačku od 0,4 odsto u 2025. godini, što je najslabiji rezultat među svim industrijalizovanim zemljama“, upozorava IFO u saopštenju, dok istraživač u tom institutu Niklas Potrafke ocenjuje da je Nemačkoj hitno potrebna drugačija ekonomska politika, koja može ponovo podstaći rast.

„Nemačka je masovno izgubila svoju privlačnost u međunarodnoj konkurenciji poslovnih i proizvodnih lokacija. Nova vlada bi to trebalo da reši tržišno orijentisanim reformama“, savetuje Potrafke.

Kada je reč o kretanju inflacije, očekivanja ekonomista se takođe razlikuju u zavisnosti od toga iz kog dela sveta dolaze.

„Za 2025. godinu, stručnjaci predviđaju najniže stope inflacije u zapadnoj Evropi (2,1 odsto). Očekivanja u Severnoj Americi, Okeaniji i severnoj Evropi su nešto viša (2,6 do 2,7 odsto). U drugim delovima Evrope, očekivanja ostaju iznad ciljeva centralnih banaka – u južnoj Evropi očekuju 3,5 odsto a u istočnoj Evropi 7,5 odsto“, kaže IFO u analizi.

Autori MAT-a, inače, očekuju da će cene na malo u Srbiji u decembru 2025. u odnosu na poslednji mesec 2024. godine u proseku porasti 3,5 odsto.