Investicije u AI rešenja u Srbiji i dalje retkost

Srbija je nedavno, kao prva država iz regiona, postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (AI), ali su u domaćoj privredi investicije u takva rešenja i dalje retke, iako se kroz korišćenje njihovih mogućnosti mogu povećati efikasnost i profitabilnost, i smanjiti troškovi poslovanja, kažu za Biznis.rs sagovornici iz Privredne komore Srbije (PKS) i Udruženja za veštačku inteligenciju Srbije (Serbian AI Society, SAIS).

Procene kažu da će tržište proizvoda baziranih na veštačkoj inteligenciji na globalnom nivou u 2025. godini vredeti 500 milijardi dolara, dok se AI smatra jednom od ključnih tehnologija današnjice.

„Veštačka inteligencija je i jedna od najuticajnijih tehnologija, a svoju primenu nalazi u različitim oblastima i industrijama. Upravo zbog svoje multidisciplinarnosti ova oblast se razvija velikom brzinom i svedoci smo njene sve veće primene i benefita koje donosi, kako u svetu, tako i u Srbiji“, kaže za Biznis.rs Mia Vujović iz SAIS, koja je i inženjerka za mašinsko učenje u kompaniji Anari AI.

Naglašava da kompanije i institucije, kroz razne sisteme koje koriste, prikupljaju velike količine podataka koji, ako se koriste na pravi način, mogu u značajnoj meri povećati efikasnost i profitabilnost, i smanjiti troškove poslovanja. Sistemi veštačke inteligencije, kako naglašava, imaju za cilj optimizaciju procesa, omogućavaju personalizaciju usluga, predviđanje troškova i rizika i automatizaciju ponavljajućih zadataka.

„Sa ovim pametnim rešenjima se susrećemo u bankarstvu i finansijama, u IT i telekomunikacionoj industriji, automobilskoj industriji i zdravstvu, e-komercu i mnogim drugim. Upravljanje saobraćajem u realnom vremenu, sistemi preporuke na striming servisima, unapređenje rane dijagnostike bolesti, sistemi za odobravanje kredita u bankama, predviđanje potrošnje električne energije, virtuelni asistenti, samo su neke od primena ove oblasti“, istakla je Mia Vujović.

Filip Mrdak iz Centra za digitalnu transformaciju PKS za Biznis.rs kaže da se Al rešenja u Srbiji najviše koriste u sektoru IT usluga i telekomunikacija, ali i da sve više ovih rešenja ima primenu i u finansijskom sektoru.

„U proizvodnoj industriji primena AI rešenja je u povoju, sa potencijalom za razvoj u narednih nekoliko godina“, ocenio je i dodao da svaki sektor ima po neki fragment poslovanja u kome primenjuje AI.

„Tako poljoprivreda ima AI koji vozi kombajne na jednom demo polju u kompaniji PKB, kompanije u metalskoj industriji je koriste za prediktivno održavanje mašinskog parka, u sektoru ugostiteljstva jedan lanac restorana u našoj zemlji koristi computer vision tehnologiju kako bi unapredili usluge, a Saobraćajna uprava MUP Srbije koristi Al za identifikovanje vozila i njihovog ponašanja“, nabrojao je Mrdak konkretne primere upotrebe.

Napominje da je najpopularnije Al rešenje – rasterećenje call centara naprednim Chatbot sistemima sa kojima klijenti banaka komuniciraju misleći da je ljudski operater sa druge strane. Skreće pažnju, međutim, i na to da od AI ne treba očekivati instant rezultate.

„Za sada je AI pokazala veliku primenu i mogućnosti u automatskoj obradi velike količine podataka u realnom vremenu (Real-time BigData analysis). Kao takva spada u ‘stidljive tehnologije’ kod kojih nije odmah jasno uočljiv benefit. Pozadinska obrada podataka (mašinsko učenje) dešava se izvestan vremenski period pre nego što je u stanju da doprinese poslovanju“, naglasio je Mrdak.

Odgovarajući na naše pitanje ima li delova privrede koji ne usvajaju AI rešenja dovoljno kvalitetno ili brzo, Mrdak je rekao da su, uzimajući u obzir protok vremena koji je potreban dok se ne dođe do rezultata, a zahvaljujući nivou informacione pismenosti na kome se nalazi naša privreda, investicije AI retke u svim segmentima privrede.

„AI projekti su skuplji od konvencionalnih informacionih rešenja. U tom smislu, veća stimulacija kroz programe podrške omogućila bi da se veći broj privrednika odluči za implementaciju AI u svoje poslovanje“, zaključio je Mrdak.

Mia Vujović ističe da primena AI ne povlači sa sobom samo ekonomska pitanja.

„U okviru SAIS, radne grupe za biznis, etiku, istraživanje i edukaciju svakodnevno rade na analizi postojećih i osmišljavanju inovativnih rešenja za primenu ove oblasti, kao i na edukaciji javnosti o njihovom značaju i etičkim principima sa kojima ona moraju biti usaglašena“, naglasila je u razgovoru za Biznis.rs.