Izmenama Zakona o javnom dugu predloženo plaćanje provizije za svaku izdatu garanciju

Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu. Nacrt izmena je objavljen i u fazi je konsultacija koje prethode javnoj raspravi. Menjaju se samo dva člana, pa će po novom zakonskom rešenju sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje – morati državi da plate proviziju.

Zakonom o javnom dugu uređuju se uslovi, način i postupak zaduživanja Republike Srbije, pokrajina i lokalnih vlasti, ali i pojedinih institucija: RFZO, Fonda PIO i Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovim propisom uređuje se i zaduživanje javnih preduzeća i svih ostalih u državnom vlasništvu, ali i davanje garancije države tim istim preduzećima, kao i lokalnoj vlasti, za otplatu duga.

„Republika može dati garancije, samo ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansiraju kapitalna ulaganja dužnika. Republika ne može dati garancije ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansira tekuće poslovanje dužnika odnosno za potrebe likvidnosti dužnika“, stoji u važećem Zakonu o javnom dugu, piše N1.

Kada je reč o najavljenim izmenama, u zakon se dodaje stav: „Prilikom davanja garancija uzimaće se u obzir propisi kojima se uređuje kontrola državne pomoćiˮ.

I dok važeći zakon predviđa da država za davanje garancije može da naplaćuje proviziju, novim zakonom u izradi striktno se precizira: „Za davanje garancije naplaćuje se provizija”, navodi se na sajtu Ministarstva finansija.

I dalje će ministar finansija biti taj koji bliže uređuje uslove koje moraju da ispunjavaju dužnici da bi Republika dala garanciju, zatim postupak za podnošenje zahteva, sadržinu zahteva za davanje garancije, uslove u pogledu instrumenata obezbeđenja, kao i visinu pomenute provizije.

Precizan podatak da li je i koliko država do sada naplaćivala ovih provizija – nije poznat.

Poznato je, međutim, koliko iznose date garancije u ukupnom dugu Srbije.

Preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 29. jul 2026. godine iznosi 4.912.054.473.783 dinara, podaci su Uprave za javni dug.

Prema poslednjem dostupnom mesečnom izveštaju – Analiza javnog duga i duga sektora države za maj 2026, javni dug je na dan 31. maj 2026. iznosio 41,14 milijardi evra, što je 43,7 odsto BDP-a.

Postoji direktan dug (direktne obaveze) i indirektni dug (indirektne obaveze) koji obuhvata izdate garancije sektora države prema domaćim i stranim poveriocima.

Majski podaci pokazuju da direktne obaveze Srbije iznose 39,48 milijardi evra, dok su indirektne obaveze ukupno 1,66 milijardi evra.

Koliko država garantuje za koje preduzeće nije dostupno u izveštaju, ali se ovi podaci mogu pronaći u Zakonu o budžetu za određenu godinu.

Tako su, prema budžetu za 2026, ukupne indirektne obaveze – unutrašnji dug (prema domaćim poveriocima) 462.235.529 evra, dok spoljašnje indirektne obaveze (garancije prema stranim poveriocima) iznose 1.206.534.496 evra. Ukupno 1,67 milijardi evra (1.668.770.025 evra) za 2026. godinu.

Na spisku preduzeća za čiji dug garantuje država su: Srbijagas, Elektrodistribucija Srbije, Srbija kargo, Srbijavoz, Elektroprivreda Srbije, Infrastruktura železnice Srbije, Elektromreža Srbije, Putevi Srbije, Grad Beograd, Grad Novi Sad, Železnice Srbije, Jugoimport SDPR…

Detaljni iznosi garantovanog duga po preduzećima dostupni su u Zakonu o budžetu za 2026.

Ono čega u budžetu nema su detaljni podaci o tome koliko iznose aktivirane garancije.

Državne garancije se aktiviraju kada javno preduzeće za čiji se dug garantuje – ne može da ga otplati, pa to umesto njega čini država.

Prema navodima Fiskalnog saveta (Ocena Predloga zakona o budžetu za 2026. godinu iz novembra 2025) aktivirane garancije iznose „skoro dve milijarde dinara“.

„Prema podacima Uprave za javni dug, stanje garantovanog duga je na kraju septembra 2025. iznosilo oko 1,85 milijardi evra, što je za oko 200 miliona evra manje nego na kraju 2024. godine. Posmatrano po korisnicima, najveći iznos garancija izdat je EPS-u (585 miliona evra), Srbijagasu (470 miliona evra) i grupi železničkih preduzeća (nešto manje od 190 miliona evra)“, naveo je tada Fiskalni savet.

Međutim, kad je reč o aktiviranim garancijama, tj. kreditima čija je otplata pala na teret republičkog budžeta, najveći deo sredstava zapravo odlazi na vraćanje dugova Srbijagasa i železničkih preduzeća (Železnice Srbije, Infrastruktura Železnice Srbije, Srbija Kargo i Srbija Voz), ukazao je Fiskalni savet.

„Premda budžet i prateća dokumentacija po pravilu ne sadrže detaljnije informacije o tome koje kredite državnih preduzeća otplaćuju poreski obveznici, analiza Fiskalnog saveta potvrđuje da je najverovatnije reč o ukupnom iznosu od oko 200 miliona evra – što se uklapa u okvir koji je predviđen u budžetu za 2026. Takođe, procenjujemo da je oko 70 odsto ovog iznosa rezervisano za otplatu garantovanog duga Srbijagasa, dok se oko 30 odsto odnosi na garancije železničkih preduzeća“, naveo je Savet u novembru 2025.

Ove godine, Ministarstvo finansija objavilo je Fiskalnu strategiju za 2027. godinu, gde je, između ostalog navedeno koliko je država platila na ime aktiviranih garancija u 2025.

Fiskalna strategija za 2027. godinu otkriva da je tokom 2025. godine država, po osnovu garantovanih kredita, umesto dužnika vratila ukupno 25,6 milijardi dinara glavnice duga.

Stanje garantovanog duga na kraju marta 2026. bilo je 199,3 milijarde dinara, od kojih se na Elektroprivredu i Srbijagas odnosi 122,6 milijardi dinara.

Međutim, kako je Fiskalni savet ocenio analizirajući Fiskalnu strategiju, „podaci iz projekcija javnog duga u Strategiji po svemu sudeći ne uključuju u potpunosti efekte najavljenog povećanog izdavanja državnih garancija na zaduživanje javnih energetskih preduzeća, pre svega EPS-u, iako takvi krediti po domaćoj definiciji ulaze direktno u javni dug“.