Prinudni otkup posle poništenja prodaje – Šta očekuje male akcionare Energoprojekta?

Informacija da je Upravni sud poništio postupak u kojem je firma Napred razvoj preuzela većinsko vlasništvo nad Energoprojektom otvorila je pitanje šta to konkretno znači za poslovanje same kompanije, nekadašnje vlasnike, ali i trenutne koji se nalaze pred prinudnim otkupom.

Da li usvajanje tužbe bivšeg menadžmenta Energoprojekt Holdinga i poništenje rešenja Komisije za hartije od vrednosti kojim je 2017. godine Napred razvoju sa povezanim firmama dozvolila da objave ponudu za otkup akcija nekadašnjeg građevinskog giganta znači da će vlasništvo nad kompanijom biti vraćeno prethodnim vlasnicima?

Koliko god to neverovatno zvučalo nakon devet godina, ovaj predmet je zvanično vraćen Komisiji na ponovno odlučivanje.

Da stvar bude još komplikovanija pobrinula se država koja je nedavno praktično prepustila i svoj udeo u ovoj kompaniji, pa je većinski vlasnik dobio pravo da kao imalac 90 odsto akcija putem prinudnog otkupa potpuno konsoliduje vlasništvo.

Nadzorni odbor kompanije Energoprojekt Holding sazvao je vanrednu sednicu Skupštine na kojoj bi trebalo da bude doneta odluka o prinudnom otkupu preostalih akcija Enegroprojekta i ta sednica zakazana je za četvrtak, 30. jul.

Glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić za Biznis.rs kaže da ova sudska odluka devet godina nakon spornog događaja, nažalost, pokazuje koliko je za dobro funkcionisanje tržišta kapitala neophodan efikasan rad institucija. Kako onih koje neposredno utiču na berzanske tokove, tako i onih koje se odnose na širi privredni ambijent, pre svega, pravosudni sistem.

„Ukoliko nemamo ambijent koji će omogućiti efikasno i brzo rešavanje sporova, onda se u startu podrivaju temelji razvoja tržišta kapitala, ali se i generalno ugrožava uspostavljanje privrednih odnosa. Energoprojekt nije jedini slučaj koji se godinama vucarao po sudovima, a neke od korporativnih afera kao što su prevare u propalim bankama koje su bile kotirane na berzi i dalje nemaju epilog“, kaže on.

Gujaničić sumnja da se u slučaju Energoprojekta može očekivati da se ova presuda sprovede.

„Sporo rešavanje sporova ne samo da demotiviše nove učesnike da uđu u privredne procese, već dovodi do situacija da se presude koje se donesu sa velikom vremenskom distancom jednostavno ne mogu sprovesti. Ostaje samo da se vidi da li će i na koji način doći do obeštećenja tržišnih učesnika u ovom postupku“, ocenjuje broker.

Situacija oko Energoprojekta dodatno se zakomplikovala činjenicom da je država nedavno prodala trećinu vlasništva i obezbedila Napredu uslov da pređe prag od 90 odsto akcija i posledično sprovede prinudni otkup od preostalih malih akcionara.

„Ne bi me čudilo da su se sve ove aktivnosti ubrzale i država naprasno pristala da proda akcije po niskoj ceni kako bi se preduhitrilo rešenje Upravnog suda. Da je ova informacija obelodanjena koji mesec ranije verujem da bi medijski pritisak sprečio državu da proda sopstveni vlasnički udeo“, smatra Gujaničić.

Kada je reč o malim akcionarima kojima su prinudno otkupljene akcije, bilo da su u pitanju zavisna preduzeća Energoprojekta ili sama matična kompanija, ako se taj postupak sprovede u avgustu nakon odluke o otkupu koja bi trebalo da bude doneta 30. jula sagovornik smatra da oni imaju realne osnove da traže i dobiju novčano obeštećenje.

Naravno, u okolnostima neefikasnog rada ovdašnjeg pravosuđa ostaje samo pitanje koliko će ti postupci potrajati i da li će biti neminovno obraćanje evropskim sudskim instancama, kaže on.

U slučaju vlasnika akcija koji su preminuli, a otuđili su ih dobrovoljnom prodajom, Gujaničić kaže da ne vidi na koji način bi naslednici tražili bilo kakva prava.

Podsetimo, preuzimanje Energoprojekta započelo je početkom 2017. godine. Tada je Napred razvoj sa povezanim licima putem kupovine akcija na berzi došao do čak 35 odsto vlasništva u ovoj građevinskoj kompaniji. Tek sredinom te godine, Komisija za hartije od vrednosti utvrdila je da Napred razvoj, Montinvest, Jopag i GP Napred nisu slučajni kupci već, kako je to obrazloženo, „lica koja zajednički deluju“.

Komisija im je naložila da podnesu zahtev za objavljivanje ponude za preuzimanje jer su sticanjem značajnog udela „preskočili“ prag nakon kojeg su na to po zakonu obavezni.

Početkom jula 2017. zahtev im je odobren. Nakon objavljivanja ponude otkupili su deo akcija Energoprojekta po ceni od 1.501 dinara i došli do većinskog vlasništva.

Upravni sud je utvrdio niz neregularnosti tokom ovog postupka, pa se postavlja pitanje kako je Komisija za hartije od vrednosti kao organ koji treba da brine o regularnosti postupaka na tržištu kapitala odobravala više ponuda za preuzimanje, posebno ako se ima u vidu da je na to upozoravana više desetina puta u tom periodu.

Nenad Gujaničić kaže da manipulacija ima na svakom tržištu, ali ono što razlikuje uređena društva i uređene berze jeste što su one izuzetak na takvim mestima. I ako se dese sistem ih efikasno i veoma brzo sankcioniše kako bi predstavljale opomenu da se takve aktivnosti ne isplate.

„Ovde je bilo nebrojeno mnogo korporativnih afera i jasno je da su se množile jer nije postojala nikakva pretnja ozbiljnijom kaznom za vinovnike. Faktički, još uvek nije zabeležen slučaj gde su zaštićena prava manjinskih akcionara, ako ne računamo novčana obeštećenja koja je sud razrezao nakon prinudnih otkupa akcija„, kaže on.