Još uvek neispunjeni uslovi za izvoz jaja u EU

Srbija još ne može da izvozi kokošja jaja u Evropsku uniju, niti da, prema rečima direktora Poslovnog uduženja za živinarstvo Rade Škorić, prevozi preko te teritorije u treće zemlje. Prema njegovoj oceni proizvodnja je velika i nema razloga da jaja poskupe za Uskrs, ali ako poskupe, cena neće porasti više od jednog dinara po komadu.

Poskupljenje jaja od 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, koje je zabeležila statistika, posledica je, kako je istakao, drastičnog povećanja cena hrane do 80 procenata i velikog pada cena jaja za vreme pandemije korona virusa i na oko pet dinara, prenosi Beta.

„Jaja su za vreme pandemije korona virusa pojeftinila, pa su se prodavala ispod svoje cene, komad je koštao oko pet dinara iako su troškovi proizvodnje bili oko devet dinara. Cena je počela da raste od sredine 2022. godine i za Uskrs ove godine jaja neće poskupeti, a ako poskupe, cena će porati najviše za dinar, jer potrošnja za taj praznik nije kao nekada“, izjavio je Škorić.

Dodao je da jaja na farmama u proseku koštaju od 14,5 do 15 dinara, a u trgovinama od 22 do 26 dinara. Razlika u cenama po trgovinama je, prema njegovim rečima, zbog njihove politike, jedni značajno podižu cenu da bi zaradili na jajima, a drugi spuštaju da bi privukli kupce da dođu i usput kupe i druge namirnice.

Škorić je rekao da se potrošači ne žale na sadašnju cenu jaja, jer znaju da za oko 50 dinara, koliko koštaju dva jajeta ne mogu da kupe za doručak ništa kvalitetnije, ali da je statistika podigla „prašinu“ u medijima.

Iz Srbije se sada, kako kaže, jaja izvoze u Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, a od nedavno, posle 30 godina i u Albaniju. Krajem prošle godine oko 800.000 komada izvezeno je u Ekvatorijalnu Gvineju, transportovana su avionom u četiri leta, jer je ta zemlja imala nestašicu, ali je dodao da se takav transport ne isplati.

Jaja su u Srbiji jeftinija nego u Evropi, u Hrvatskoj su od 36 do 38 dinara, a slična cena je i u Austriji i Mađarskoj.

Srbija još ne može da izvozi jaja u EU, niti da prevozi preko te teritorije u drugu zemlju dok ne ispuni uslove o zdravstvenoj ispravnosti životinja, bezbednosti hrane, otvori laboratoriju za kontrolu i ispuni uslove o dobrobiti životinja.

Da bi ispunila uslove iz pravilnika o dobrobiti životinja, farmeri moraju da, prema rečima Škorića, zamene postojeće kaveze, za šta je nekoliko puta produžavan rok, a poslednji ističe krajem decembra ove godine.

Vlasnici farmi kokošaka, da bi ispunili uslove iz Zakona o dobrobiti životinja, moraju da obezbede nove kaveze za uzgoj kokošaka koji treba da imaju veći prostor po kokoški nego dosad, njega treba povećati sa sadašnjih 550 kvadratnih centimetara na 750, zatim obezbediti poseban prostor gde bi imale gnezda za nošenje jaja, umesto da ih, kao sada, nose po celom kavezu.

Propisi EU predviđaju i da uslovi u kavezima budu što sličniji prirodnom okruženju, visina svakog sprata kaveza mora se povećati za 20 centimetara, kavez mora da ima protočnu vodu, šipke koje bi imitirale granu na kojoj mogu da „sede“, zatim deo prostora mora da bude imitacija zelenih travnjaka, i mora postojati prostor uređen za oštrenje noktiju i kljuna.

U Srbiji ima 1.100 registrovanih farmi kokošaka gde se uzgaja oko četiri i po miliona kokošaka, a u gazdinstvima ima još oko tri miliona komada. Proizvodnja manjih farmi koje su zbog niske cene jaja za vreme pandemije ugašene, nadoknađena je povećanjem kapaciteta većih farmi.