Kako do stalnih kupaca mogu doći socijalna preduzeća?

Procenjuje se da u Srbiji posluje od 200 do 500 socijalnih preduzeća, dok je taj status po zakonu upisalo tek nešto više od desetak. Ipak, izgleda da stvari kreću nabolje za socijalna preduzeća u Srbiji, nakon što je posle decenijskog zalaganja nevladinih organizacija država usvojila Zakon o socijalnom preduzetništvu, a zatim je Ministarstvo za rad najavilo da stiže i 50 miliona dinara kao podrška razvoju ovog sektora.

Da bi stala na noge i ostvarila svoj pun potencijal socijalnim preduzećima su potrebni stalni kupci, a mnogima je cilj da se uključe u lance snabdevanja velikih kompanija.

Iz Smart kolektiva poručuju da je kod ovakvih kupovina značajno to što se ovakvim izborom kreira dodatna vrednost – dobijaju se željeni proizvodi i usluge, ali se podržava i društvena i ekološka misija socijalnih preduzeća. Drugim rečima, istovremeno se i kupuje i daje donacija.

„Iz našeg višegodišnjeg rada sa socijalnim preduzećima znamo da prodaja i stabilna biznis partnerstva mogu da igraju značajnu ulogu u njihovom rastu. Sa druge strane, firme koje posluju društveno odgovorno i žele da uvećaju svoj pozitivan uticaj na zajednicu mogu to da ostvare i kroz svoj lanac nabavki, nabavljajući proizvode i usluge koje su im potrebne od socijalnih preduzeća“, kaže direktor Smart kolektiva i član Savetodavnog odbora NALED-a Neven Marinović.

Socijalna preduzeća u Srbiji se, kao i preduzeća u Evropi, suočavaju sa izazovima mapiranja i uspostavljanja kontakata i saradnje sa odgovarajućim partnerima. Za socijalna preduzeća je važno da pronađu biznis partnere koje imaju kapaciteta da usluže, a ograničavajući faktor za većinu njih jeste spor poslovni rast i mogućnost da budu dobavljači većim preduzećima.

U razvijenijim i podsticajnijim ekosistemima socijalne ekonomije, poput Velike Britanije i Holandije, socijalna preduzeća imaju mnogo veću podršku u poslovnom razvoju, a zahvaljujući dugoj tradiciji Buy Social pokreta i socijalnih nabavki i u javnom i privatnom sektoru, ova preduzeća su značajno porasla.

Procene su da nova transnacionalna inicijativa “Buy Social Europe B2B” podiže socijalne nabavke na viši nivo, dodatno otvarajući tržišnu priliku za socijalna preduzeća vrednu 500 milijardi dolara. 

“To nam je motivacija da se ovaj pokret promoviše i kod nas, jer imamo dokaz da radi. Ideja pokreta je da mapiramo ekosistem, prikupljamo podatke, delimo znanja i podržavamo rast jedni drugih. Kroz projekat ćemo pružati besplatne edukacije, a kroz različite platforme kao što su CSR Forum, Forum socijalnih inovacija i Sajam partnerstava nastavićemo da radimo na povezivanju organizacija i socijalnih preduzeća sa privatnim sektorom”, ocenjuje Marinović.

Iako nema tačnih podataka o ostvarenoj saradnji između domaćih socijalnih preduzeća i privatnog sektora, poznato je da najveći broj kompanija kupuje korporativne poklone ili je reč o korišćenju usluga pakovanja, štampe, keteringa i hemijskog čišćenja. Među pionirima u Srbiji koji imaju dugoročna partnerstva sa socijalnim preduzećima su kompanije Erste bank Srbija, Elixir Group, Delhaize Srbija, Delta Holding, IKEA, UniCredit Banka, Coca Cola Hellenic.

Potrebno i poštovanje socijalnih kriterijuma u javnim nabavkama

Socijalno prеduzеtništvo prеdstavlja posеban način poslovanja gdе jе еkonomska komponеnta izražеna, ali jе bitna i socijalna dimеnzija, jеr sе dеo zaradе u ovim prеduzеćima odvaja u cilju ispunjavanja odrеđеnе socijalnе misijе. Iz preduzeća koja se bave socijalnim preduzetništvom za Biznis.rs kažu da su zakonom o socijalnom preduzetništvu dobili brojne olakšice u skladu sa propisima kojima se uređuju porezi, doprinosi, socijalno osiguranje, naknada za korišćenje javnih dobara i druge vrste novčanih obaveza.

Organizacije koje se u Srbiji bave socijalnim preduzetništvom imaju mogućnost da ne ulaze u PDV, odnosno oslobođene su plaćanja do osam miliona dinara.

Socijalni radnik iz Centra Zvezda Andrija Gojković kaže da ideja socijalnog preduzetništva nije sasvim zaživela u praksi.

“Mi još uvek ne znamo koja su tačno pravila, prava i obaveze. Potrebno je napraviti i jasnu distinkciju između socijalnih preduzeća koja upošljavaju osobe iz osetljive kategorije od onih koja samo opredeljuju deo sredstava kao donacije udruženjima i projektima koji se bave osetljivim grupama. Potrebno je i definisanje daljih regulativa, gde je potrebno uključiti i veća i manja socijalna preduzeća, i ona razvijena i ona tek u začetku, kako bi se doneli što konkretniji zaključci i kako bi se čula praksa sa terena”, objašnjava naš sagovornik.

Više sluha za marginalizovane grupe potrebno je u javnim nabavkama koje sprovodi javni sektor, a iz godine u godinu socijalni kriterijumi se najređe primenjuju.

NALED je u okviru projekta “Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“, u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), izradio modele konkursne dokumentacije za tri predmeta nabavke sa socijalnim kriterijumima – nabavke zaštitne opreme, smrznuto voće i povrće i održavanje zelenih površina, a kao najpogodniji sektori za uključivanje ovakvih elemenata prepoznati su građevina, zdravstvo i trgovina, odnosno oni koji imaju najveći obrt kapitala.