Kako se na Srbiju odražava ekonomsko usporavanje Kine i Nemačke?

Nova godina počela je uobičajenim tumačenjima ekonomskih prognoza najvećih svetskih i regionalnih analitičkih kuća. I dok se za Srbiju očekuje umereni rast, na srednjem nivou u poređenju sa ostalim državama regiona, situacija u vodećim svetskim ekonomijama naizgled ne sluti na dobro. Sa nekima od njih višestruko smo povezani, pa bi eventualno usporavanje njihovih privreda ili politički preokret mogao da se prelije i na prilike u našoj zemlji.

Reč je, pre svega, o Nemačkoj i Kini.

Ako se posmatra trenutna situacija u Evropi, od razvijenih ekonomija situacija je “najnapetija” u Velikoj Britaniji, koja je u izbornoj godini za premijera Rišija Sunaka (Rishi Sunak), i to dok se nalazi na pragu tehničke recesije i izuzetnog skoka cena nekretnina i energenata, ali i u Nemačkoj, gde ogromni sindikati nastavljaju sa serijom štrajkova započetih krajem prošle godine, za vreme uličnih političkih protesta.

Reč je o dve najveće evropske ekonomije. Posebno nemačka ima velikog uticaja na Srbiju, jer ne samo da je veliki broj kompanija iz ove zemlje prisutan kod nas, već i dijaspora odatle godinama šalje izuzetne iznose u doznakama natrag u maticu, što svakako dodatno podstiče domaću ekonomiju.

U isto vreme, u Aziji Kina posustaje. Ne samo da više nije najmnogoljudnija zemlja na svetu, nego je pritiska slom gigantskih kompanija za izgradnju nekretnina, američke tehnološke sankcije, kao i višegodišnji uticaj prelaska sa proizvodne na potrošačku privredu. Indija se pomalja kao nova sila, kako po broju stanovnika, tako i na tržištu kapitala, a ostaje da se vidi kako će ta “smena” da se odrazi na lokalnu azijsku sredinu, ali i na povezane evropske zemlje. Dok kineski rast usporava, indijski ne posustaje.

Što se toga tiče, Srbija je sa Kinom povezana preko velikih infrastrukturnih kompanija i projekata, i kroz nezanemarljivu vrednost infrastrukturnih kredita.

Ako se tome doda predizborna godina u Sjedinjenim Američkim Državama, gde će “na crtu” aktuelnom predsedniku Džou Bajdenu (Joe Biden) najverovatnije ponovo izaći kontroverzni Donald Tramp (Donald Trump), jasno je da je pred nama turbulentan i neizvestan ekonomski period.

Srbija najveću spoljnotrgovinsku razmenu ostvaruje sa zemljama Evropske unije, a pojedinačno gledano upravo sa Nemačkom. U periodu od januara do novembra prošle godine izvezli smo u Nemačku robu u vrednosti od oko četiri milijarde evra, a uvezli 4,39 milijardi evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. U Nemačku odlazi 15,2 odsto ukupnog domaćeg izvoza, dok iz nje uvozimo 13,1 odsto robe iz celog sveta.

“Geopolitička kretanja sigurno imaju posledice i po našu zemlju. Kada je konkretno o Nemačkoj reč, s obzirom na to da je trenutno u blagoj recesiji, iz nje se može očekivati smanjen broj porudžbina u prvom ovogodišnjem kvartalu, ali bi ta situacija trebalo da se popravi u drugom delu godine kada se nemačka privreda očekivano vrati u zonu rasta”, kaže za Biznis.rs ekonomista i urednik publikacije Strateo, Saša Đogović.

Prema njegovim rečima, aktuelna situacija sa uličnim protestima protiv ekstremno desničarske partije AfD u vodećoj ekonomiji evrozone ne bi trebalo dugo da potraje. Poznati analitičar smatra da će se sadašnje političke turbulencije u toj zemlji ubrzo smiriti i razrešiti institucionalnim putem, pošto je reč o visoko razvijenoj demokratiji.

“Zapravo, može da se očekuje stabilizacija društveno-političkih prilika u Nemačkoj jer će se dogoditi udaljavanje od eventualnih ekstremnih opcija, što bi posledično trebalo pozitivno da se odrazi i na ekonomiju”, smatra Đogović.

S druge strane, kada je reč o Kini, naš sagovornik objašnjava da je na delu takođe jedan relativno očekivani trend.

“U toku je proces deglobalizacije, a u njemu velike kompanije vrše seobe kako bi bile bliže svojim najvećim tržištima i sirovinskim bazama. U tom procesu, opravdano se očekuje i da će Kina u određenoj meri ‘patiti’, u smislu da se više ne mogu očekivati ranije visoke stope ekonomskog rasta. Očekuje se da će uskoro na snagu stupiti i Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, koji će sigurno uvećati naš ukupni deficit u trgovini s ovom zemljom”, kaže Saša Đogović.