Kako se privatna svojina može koristiti u poslovanju preduzetnika?

Jedno od pitanja koje često muči preduzetnike jeste – da li mogu da koriste sopstvenu privatnu imovinu za potrebe poslovanja? Poreski stručnjaci podsećaju da preduzetnik, iako registrovan za obavljanje delatnosti, pravno i dalje ostaje fizičko lice. Zbog toga ne može da zaključuje ugovore sam sa sobom, pa su takvi ugovori ništavni i ne proizvode nikakvo pravno dejstvo.

To, međutim, ne znači da privatna imovina ne može da se koristi u poslovne svrhe.

„Ukoliko je preduzetnik vlasnik lokala, stana ili druge imovine koju koristi za obavljanje delatnosti potrebno je da donese odgovarajuću odluku o njenom korišćenju. Na taj način troškovi koji nastaju u vezi sa tom imovinom, poput komunalija i tekućeg održavanja, mogu da budu evidentirani u poslovnim knjigama“, navodi advokat Nevena Petrović.

Međutim, prema njenim rečima, često dešava da preduzetnici pokušavaju da kao poslovni trošak prikažu rashode za celokupnu svoju imovinu, bez obzira na to da li se ona zaista koristi za rad.

„Takav pristup nije u skladu sa propisima. Neophodno je dokazati da se određena imovina zaista koristi za poslovanje, bilo odgovarajućom dokumentacijom ili stvarnim stanjem na terenu. Upravo na to pažnju obraćaju i poreski inspektori tokom kontrola“, kaže Petrović.

Troškovi održavanja imovine koja se koristi za obavljanje delatnosti priznaju se u poreskom bilansu i mogu da umanje osnovicu za obračun poreza na prihod od samostalne delatnosti.

„Pored korišćenja sopstvene imovine preduzetnici mogu da uzmu u zakup pokretnu ili nepokretnu imovinu drugih lica. U tom slučaju neophodno je zaključiti ugovor o zakupu kojim se definišu zakupnina i način plaćanja. Kada je zakupodavac fizičko lice, preduzetnik ima obavezu da podnese poresku prijavu i obračuna porez na zakup“, ističe naša sagovornica.

Pravila se razlikuju u zavisnosti od vrste izdavanja. Kod dugoročnog zakupa porez se obračunava na redovan način, dok se za kratkoročno izdavanje nekretnina do 30 dana primenjuje poseban paušalni model oporezivanja.

Razlikuje se i procedura prijavljivanja, pa se kratkoročni zakup prijavljuje Poreskoj upravi radi dobijanja poreskog rešenja, dok se kod dugoročnog rentiranja prijava podnosi elektronski.

Takođe, postoje i dodatni rizici kada se poslovni prostor izdaje firmama.

„Pre potpisivanja ugovora preporučuje se provera da li će kompanija biti registrovana na toj adresi, kakvo joj je finansijsko stanje i kojom se delatnošću bavi. To može sprečiti probleme sa naplatom zakupnine, ali i potencijalne nesuglasice sa stanarima ukoliko poslovanje podrazumeva veliku frekvenciju klijenata“, objašnjava advokat.

Prema važećim propisima, nepokretnostima se smatraju zemljište, kuće, stanovi, poslovni prostori, garaže i drugi građevinski objekti. Fizičko lice može takvu imovinu da izda pravnom licu, ali tada obavezu obračuna i plaćanja poreza preuzima zakupac.

„U tom slučaju pravno lice plaća porez po odbitku prilikom svake isplate zakupnine vlasniku nekretnine“, zaključuje advokat Nevena Petrović.