Ko bude imao zalihe jogurta, imaće sve!

Nenad Milosavljević je jedan od autora na satiričnom portalu Njuz.net i deo scenarističke ekipe emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“. Po profesiji je novinar, a ranije se bavio ekonomskim i muzičkim novinarstvom. Kalio se u dnevnom listu Biznis, nedeljniku Ekonom:east, kao i velikom broju drugih onlajn i oflajn magazina, da bi se zatim potpuno neplanirano pronašao u satiri.

Zaljubljenik je u muziku i internet, a pored Njuza vreme troši na svoj blog i saradnju sa ekonomskim magazinom Nova ekonomija. Završio je Fakultet političkih nauka, da bi na kraju saznao da se novinarstvo ipak ne uči na fakultetu, već u redakciji.

U nastavku pročitajte Nenadova predviđanja kako će se razvijati situacija u ključnim društveno-ekonomskim pitanjima do kraja godine.

Šta očekujete do kraja 2022. godine u ekonomskom smislu?

– Ne baš neke preterano dobre stvari, kako je krenulo, sa robno-novčane razmene ćemo do zime preći na robno-robnu. Ko ima šećera i ulja moći će da ih zameni za ogrev, a kako se ovih dana kreću cene jogurta, moguće je da će jogurt do zime postati najvrednija valuta za koju će moći da se kupi bilo šta. Onaj ko bude imao zalihe jogurta, imaće sve!

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– U ovom trenutku sigurno ne bih uzimao kredit, a sve i da želim da ga uzmem, banka mi ga verovatno ne bi odobrila jer sam prošle godine već podigao stambeni kredit. Da sam znao da Rusi nameravaju da osvajaju planetu, verovatno bih malo sačekao sa zaduživanjem, sada mi samo ostaje da se nadam će Putina proći ovaj akutni napad imperijalizma jer ako ne budem mogao da otplaćujem kredit, bukvalno ću sa sve porodicom njemu da se uvalim u neku od brojnih nekretnina koje poseduje.

Koji je trenutno najbolji način (i valuta) za štednju – banke, investicije, nekretnine…?

– Izgleda da nekretnine u ovom trenutku zaista jesu najbolja opcija za investiranje, još ako uspete da kupite nekretninu opremljenu zalihama šećera, brašna, ulja, pirinča i i sličnih potrepština, to je pun pogodak. Druga opcija je poljoprivredna proizvodnja. Trgovci tvrde da su poskupljenja uzrokovana ratom u Ukrajini, što nas dovodi do zaključka da su se u Ukrajini proizvodili svi proizvodi koji postoje na tržištu, pa tako i poljoprivredni. Ako bismo svi investirali u poljoprivrednu proizvodnju, ne samo da bismo imali za sopstvene potrebe, već bismo mogli da prodajemo jedni drugima i tako ostvarujemo zaradu, a ni predsednik više ne bi mogao da nas plaši pričama o tome šta imamo, a šta nemamo u robnim rezervama. Svako od nas bi imao sve.

U kom pravcu očekujete da će se kretati tržište rada? Da li poslodavce čeka pritisak zaposlenih zbog aktuelne rastuće inflacije ili će se radnici truditi da sačuvaju posao po svaku cenu?

– Nažalost čini mi se da većina radnika u našoj zemlji nije u poziciji da diktira uslove prema poslodavcima jer se naša država prema poslodavcima sve vreme ponaša servilno, kao da oni nama čine uslugu što dolaze da posluju ovde. Kada u startu imamo takav odnos sa njima, logično je da ni radnici ne dobiju ni delić prava koja bi trebalo da uživaju, čak i po zakonima ove zemlje. Najviše što je moguće postići su Pirove pobede poput one koju su izvojevali radnici Fijata i ukoliko se rat u Ukrajini nastavi, imaćemo sve više radnika na Gazeli u narednim mesecima.

Kako ćete se grejati naredne zime?

– U normalnim okolnostima rekao bih “na struju”, ali nakon što smo videli da stručnjaci iz EPS-a pokušavaju da struju prave od blata, sve više razmišljam o tome da u stanu ponovo ugradim u kaljevu peć. U celoj ovoj priči sa krizom imamo jednu komparativnu prednost u odnosu na ostale – preživeli smo devedesete. Imamo iskustva, znamo sve trikove i fore, tako da ćemo preživeti i predstojeću zimu, koliko god gadno da bude.