Koliko je Narodna banka Srbije daleko od prvog smanjenja referentne kamate u poslednjih 18 meseci?

Otkad je 7. aprila 2022. godine odlučio da referentnu kamatnu stopu poveća na 1,5 odsto, Izvršni odbor Narodne banke Srbije nije imao razloga da razmatra drastičnije ublažavanje monetarne politike od pukog pauziranja rasta ključne kamate.

U međuvremenu je inflacija, koja je u martu ove godine iznosila 16,2 odsto u odnosu na isti mesec 2022, sa tog vrhunca usporila na oktobarskih 8,5 odsto, a na „kočnici“ kada je u pitanju povećanje referentne stope u našoj centralnoj banci stoje još od avgusta.

Da li će pozitivni signali o kretanju inflacije koji stižu i iz evrozone ohrabriti našu centralnu banku da prva krene u spuštanje referentne kamate? Sagovornik Biznis.rs i dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić takvom scenariju ipak daje samo 10 odsto verovatnoće.

„Inflacioni cilj NBS je i dalje predaleko, a ni Evropska centralna banka, koju mi na neki način ‘pratimo’ kroz neformalni paritet kamatnih stopa, još nije krenula u tom pravcu„, objašnjava Grubišić zašto je malo verovatno da će Izvršni odbor na decembarskoj sednici odlučiti da „popusti monentarni kaiš“.

Referentna kamatna stopa u Srbiji trenutno iznosi 6,5 odsto, dok je ključna stopa ECB na nivou od 4,5 odsto.

Kada je reč o kretanju cena u Srbiji, na predstavljanju novembarskog Izveštaja o inflaciji guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković rekla je da se međugodišnja inflacija od aprila nalazi na silaznoj putanji, kao i da je u poslednja tri meseca njen nivo bio i niži od projekcije centralne banke.

Rast cena je u oktobru dostigao nivo od 8,5 odsto, a prema blago revidiranoj projekciji NBS inflacija bi u ovoj godini trebalo da iznosi 12,5 odsto, dok se u sledećoj godini očekuje prosečan rast cena od 4,6 odsto. Inflacioni cilj je i dalje u rasponu od 1,5 do 4,5 odsto.

„Iako svedočimo da ključna kamata nije povećana od avgusta, spuštanje referentne kamatne stope bio bi pravi preokret trenda i veoma bitan signal“, objašnjava Zoran Grubišić i dodaje da lično ne očekuje da će se to desiti, ali ni da će se Izvršni odbor odlučiti na novo povećanje.

„Ukoliko bih procenjivao verovatnoću kakva će odluka biti doneta, rekao bih da je 70 odsto da će referentna stopa ostati na istom nivou, 20 odsto da će je podići, a 10 odsto da će Izvršni odbor NBS odlučiti da spusti ključnu kamatnu stopu“, rekao je Grubišić za Biznis.rs.

Izvršni odbor NBS je, inače, posle novembarske sednice i odluke da referentnu stopu po četvrti put zadrži na istom nivou saopštio da je imao u vidu da se inflacija u međunarodnom okruženju smanjuje, iako je još uvek iznad cilja centralnih banaka u gotovo svim zemljama koje ciljaju inflaciju.

Podsetili su i da, u uslovima popuštanja troškovnih pritisaka i otklanjanja zastoja u snabdevanju, kao i zaoštrene monetarne politike, ECB u oktobru nije menjala visinu referentne kamatne stope, uz ocenu da će njene buduće odluke i dalje zavisiti od podataka koji budu pristizali, kao i da sličan stav deli i američki Sistem federalnih rezervi (FED) koji od jula nije menjao visinu raspona svojih kamatnih stopa.

„Dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka očekuje se i tokom 2024. godine, što treba da doprinese i nižoj domaćoj inflaciji“, poručio je Izvršni odbor NBS u novembru, uz napomenu da se očekuje da se inflacija u Srbiji u granice cilja vrati sredinom 2024. godine.