Marže, konkurencija i javne nabavke – Zašto se državne apoteke bore za opstanak?

Apotekarska ustanova Kragujevac ove godine obeležava 190 godina od osnivanja prve državne apoteke u Srbiji, ali veliki jubilej dočekuje u trenutku kada se još oporavlja od jedne od najtežih finansijskih kriza u svojoj istoriji, koja je dovela u pitanje i sam opstanak.

Nakon godina gubitaka i nagomilanih dugovanja, Grad Kragujevac je 2024. godine usvojio koncesioni akt sa namerom da privatni partner preuzme upravljanje delom apotekarske mreže i omogući finansijsku stabilizaciju ustanove. Međutim, pokušaj pronalaženja koncesionara nije uspeo. Grad je početkom 2025. godine raspisao javni poziv za davanje pod koncesiju 13 od ukupno 28 apoteka na period od 15 godina, uz minimalnu jednokratnu koncesionu naknadu od 2,17 miliona evra, ali do isteka roka nije stigla nijedna ponuda, pa je postupak obustavljen.

U Apotekarskoj ustanovi smatraju da je jedan od ključnih razloga za neuspeh bila upravo visoka koncesiona naknada, koja je trebalo da posluži za izmirenje nagomilanih obaveza, uključujući dugovanja prema dobavljačima lekova koja su iznosila oko 250 miliona dinara, kao i zaostalih zarada.

Kako navode iz ustanove, među zainteresovanim kompanijama bilo je najviše inostranih distributera lekova koji već imaju razvijenu mrežu apoteka na teritoriji Kragujevca. Njihova procena je verovatno bila da proširenje poslovanja kroz koncesiju uz tako visoku naknadu nije ekonomski isplativo.

Pomoćnica direktora za ekonomsko-finansijske poslove Apotekarske ustanove Kragujevac Nataša Đurić u razgovoru za Biznis.rs ističe da se jubilej ove godine obeležava u izuzetno izazovnim okolnostima za državno apotekarstvo.

„Uspeli smo krajem prošle i početkom ove godine, sredstvima iz budžeta osnivača, da izmirimo obaveze prema dobavljačima za lekove i medicinska sredstva, kao i da obnovimo nabavku lekova i pomoćnih lekovitih sredstava. Naš farmaceutski kadar se zaista trudi da posećenost u našim apotekama vrati na nivo koji je postojao pre 2024. godine kada je problem sa likvidnošću eskalirao, ali to ide sporo. Promet za prvih šest meseci ove godine iznosi svega četvrtinu prometa iz prethodnog pomenutog perioda”, navodi naša sagovornica.

Apotekarska ustanova Kragujevac trenutno ima 91 zaposlenog. Prema finansijskim podacima, 2025. godina završena je sa suficitom od 6,6 miliona dinara. Ukupni prihodi i primanja iznosili su 449,2 miliona dinara, dok su rashodi i izdaci bili 442,6 miliona dinara.

Najveći deo prihoda ostvaren je kroz transfere osnivača, koji su bili namenjeni za izmirenje obaveza prema dobavljačima i plate zaposlenih. Pored sredstava Grada Kragujevca, prihodi su ostvarivani i od refundacija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i iz sopstvenih izvora – prodaje lekova i pomoćnih lekovitih sredstava.

Đurić navodi da su obaveze prema dobavljačima tokom 2025. i početkom 2026. godine u potpunosti izmirene, dok je kod isplate zarada bilo zastoja.

„Zaposleni imaju kontinuitet kada je u pitanju osiguranje, iako je tokom godine bilo zastoja u izmirivanju obaveza za plate. Trenutno postoje neizmirene obaveze za četiri plate“, kaže ona.

Budućnost državnih apoteka zavisi od sistemskog rešenja

Nakon neuspešne koncesije Grad Kragujevac se direktno uključio u rešavanje problema finansiranjem ustanove.

„Bez finansijske pomoći osnivača ne bi bilo moguće da stabilizujemo poslovanje. Svi zaposleni su posvećeni tome da povećamo promet i na taj način smanjimo učešće osnivača. Nažalost, to ide sporo, jer su uzroci zbog kojih smo došli do nelikvidnosti i dalje prisutni u našem okruženju“, kaže Đurić.

Ona smatra da opstanak državnih apoteka zavisi pre svega od budućih zakonskih rešenja.

„Pitanje je ko treba da ima osnivačka prava nad apotekarskim ustanovama i kako će se regulisati apotekarska delatnost. Sa postojećim zakonskim rešenjima, jedini način je ili likvidacija nelikvidnih apotekarskih ustanova ili pomoć osnivača u finansiranju“, ocenjuje Đurić.

Naša sagovornica budućnost državnih apoteka vidi u formiranju centralnih državnih apoteka na nivou regiona i uključivanje države u njihovo finansiranje.

„Apotekarska delatnost je zdravstvena i kao takva ne bi trebalo da bude osnovana radi sticanja profita“, zaključuje Đurić.