Zašto je došlo do obustave letova na aerodromu „Nikola Tesla“?

Na aerodromu „Nikola Tesla“ u nedelju je došlo do privremene obustave letova, jer je zemaljski operater napravio grešku, zbog koje su putnici na odlaznom terminalu morali još jednom da prođu obaveznu kontrolu.

Probem je izazvao propust u praćenju dolaznih putnika, jer je autobus ljude koji su stigli iz Skoplja odvezao na pogrešaj gejt. Tako, umesto na izlazu, završili su u tranzitnoj zoni, gde su su se već nalazili putnici koji su nameravali da putuju ka evropskim i svetskim destinacijama, a nad kojima je prethodno izvršena kontrola pregleda lica i ptrljaga, piše Danas.

Iz tog razloga svi putnici morali su ponovo da prođu bezbednosnu proceduru koju su već jednom prošli, svi avioni su prizemljeni, a policija je po protokolu bila nadležna da izvrši vanrednu proveru zgrade.

Osim što je incident uzrokovao gužvu i nelagodnost među građanima, uslovio je i odlaganje brojnih, pa i otkazivanje pojedinih letova. Kasnilo je čak 17 letova kompanije Air Serbia, a otkazana su tri večernja, za Berlin, Frankfurt i Diseldorf.

Po nalogu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na teren je izašla inspekcija, nakon čijeg izveštaja će biti pokrenuti postupci protiv operatera i odgovornih lica.

Tim povodom, oglasio se Direktorat civilnog vazduhoplovstva, sa saopštenjem da je preduzet niz mera kako bi se utvrdilo šta je uslovilo da se pomenuti propust javi.

„U okviru ovih procedura, inspektori Direktorata su po hitnom postupku sproveli vanredni inspekcijski nadzor, tokom kojeg su uzete izjave od zaposlenih na beogradskom aerodromu, nakon čega je utvrđeno da je došlo do propusta osoblja zemaljskog opsluživanja“, naveli su iz Direktorata.

I ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je letos istakao kako „neće da trpi javašluk na srpskom aerodromu“, za nastalu grešku okrivio je francusku kompaniju Vinci.

„Tačno je da se ljudske greške dešavaju, da se to ne dešava samo na beogradskom aerodromu, ali je činjenica da se njima veoma često dešavaju greške i da će morati mnogo više da porade na svojoj organizaciji, jer moraju da poštuju putnike na beogradskom aerodromu onako kako poštuju i na aerodromima u Francuskoj. Ja sam o tome s njima mnogo puta razgovarao i očekivao da su izvukli pouku iz toga i da će se bolje organizovati“, istakao je Vesić.

Još od maja meseca letovi su počeli da kasne, pa je čitava letnja sezona na beogradskom aerodromu prošla uz gužve i pritužbe građana. S obzirom na to da već više od pola godine dolazi do različitih vrsta propusta od strane kompanije Vinci, kojoj je koncesionim ugovorom na 25 godina država ustupila upravljanje aerodromom, otvara se pitanje da li će konstantni incidenti ići jedino na uštrb operatera, ili i na štetu Srbije.

Goran Radosavljević, profesor FEFA, ističe da će pomenuta greška finansijski ipak najviše koštati zemaljskog operatera, ali da može uticati na imidž naše zemlje.

„Koncensionar je odgovoran za ono što radi – ili će ostvariti dobit, ili neće zaraditi iz te koncesije. Ako ne posluje dobro, on će propasti, i to nema veze sa Srbijom. Država u ovom slučaju, osim reputacionog rizika, suštinski nije oštećena. Žalbe će stizati na račun avio-kompanija, a kompanije će tužiti aerodrom, te će onaj ko upravlja aerodrom, sve to morati da plati“, pojašnjava Radosavljević.

Kada je reč o konkretnom slučaju, Radosavljević ističe da nije začuđen zbog haosa koji se javio, jer su bezbednosne procedure u takvim situacijama rigorozne i traju.

„Ovo su stvari koje se često dešavaju. Iako deluje katastrofalno, protokol kada dođe do mešanja putnika nalaže da se sve vrati na početak. Čini se da je rast putnika toliko veliki, da zaposleni, ili ne mogu da isprate, ili nemaju dovoljno ljudi, što je zapravo boljka aerodroma u Evropi u poslednjih nekoliko godina“, zaključuje Radosavljević.

Osvrćući se na činjenicu da javnost više od pola godine ima primedbe na funkcionisanje aerodroma „Nikola Tesla“, iz ove kompanije podsećaju da je svaki aerodrom međusobno zavisan sistem u okviru koga posluju različiti subjekti – zaposleni na aerodromu, avio-kompanije, državni organi poput kontrole leta, granične policije itd.

„Svi oni čine veliku aerodromsku zajednicu i ovaj kompleksan sistem u svakom trenutku mora da funkcioniše na koordinisan način u cilju očuvanja bezbednosti, kao i adekvatnog iskustva putnika.  Kompanija Belgrade Airport nastaviće da sarađuje sa nadležnim ministarstvom, regulatorom i davaocem koncesije, u cilju određivanja i sprovođenja eventualnih korektivnih mera usled propusta nastalog u nedelju, kako bi se situacije koje mogu da utiču na kašnjenje letova i potencijalno nezadovoljstvo putnika svele na minimum“, navodi se u odgovoru Danasu.

Podsećamo, početkom meseca, zbog mraza i snega, te problema pri odleđivanju aviona, odloženi su brojni letovi sa beogradskog aerodroma, a neki su i otkazani.

Prema saopštenju kompanije Air Serbia, na pomenutu situaciju uticali su smanjeni kapaciteti službe za odleđivanje, a Direktorat civilnog vazduhoplovstva utvrdio je da operater aerodroma, francuska kompanija Vinci, zapravo odgovorna za kašnjenja.

Sa druge strane da je broj putnika koji prolaze kroz aerodrom „Nikola Tesla“ u konstantnom porastu, govori podatak da je 2023. godine aerodrom ostvario rekordan obim saobraćaja u svojoj istoriji, ugostivši blizu osam miliona putnika. To je 42 odsto više nego 2022. i 29 odsto više nego u istom periodu 2019. godine.

Tokom 2023. zabeleženo je više od 83.300 letova, odnosno 27 odsto više nego godinu dana ranije, i 18 odsto više nego u istom periodu 2019. godine.

Do zaključenja ovog teksta, iz kompanije Air Serbia, kao ni iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva, nisu odgovorili.