Ni sve veće plate ne mogu da privuku nedostajuće kadrove

Turističke i ugostiteljske delatnosti bile su među najviše pogođenim zbog pandemije korona virusa. Prinudna zatvaranja granica i ograničenja u ugostiteljskim objektima za posledicu su imali ozbiljne gubitke merene udelom u bruto društvenom proizvodu (BDP) u državama koje se oslanjaju na turističke posete.

Iako Srbija nije dominantno turistička zemlja, doprinos turizma nacionalnom BDP-u sve je veći iz godine u godinu. U do sada rekordnoj 2019. godini turizam je činio oko 3,5 odsto srpskog BDP-a, sa ostvarenih 1,4 milijardi evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U pandemijom uzdrmanoj 2020. godini taj rezultat bio je za četvrtinu slabiji, da bi se u prošloj godini oporavio do udela od oko tri odsto.

Biznis.rs vam u dva nastavka donosi pregled poslovanja mikro hotela i odmarališta u Srbiji, analizira glavne probleme i izazove koji postoje u ovoj delatnosti, i predlaže moguća rešenja, uz komentare turističkih radnika i predstavnika turističke privrede.

Kada je reč o hotelskom sektoru, najveću štetu pretrpela su mikro preduzeća. Njima su državna pomoć i oslanjanje na domaće turiste najviše značili da prebrode vrhunac krize. Sada, suočeni sa pritiscima inflacije i krizom energenata, nailaze na nove izazove.

Prema podacima kojima raspolaže bonitetna kuća CompanyWall, prošle godine je u našoj zemlji poslovalo 940 mikro preduzeća koja su pružala usluge hotelskog smeštaja i 376 firmi mikro veličine koje su registrovane kao odmarališta. Zbirno gledano, ti pravni subjekti su registrovali pad ukupnih prihoda u ovoj godini – mikro hoteli čak 1,35 milijardi dinara manje.

To znači da dobar deo njih ipak nije uspeo da se oporavi tokom 2021. godine.

Zlatiborski hotel Centar Inn zabeležio je najveće prihode u kategoriji mikro preduzeća koja pružaju hotelski smeštaj. Njegov menadžer Bojan Bosiljčić za Biznis.rs konstatuje da je tokom prošle i u tekućoj godini bio primetan oporavak poslovanja, ali da ovaj hotel ima sreću što je na atraktivnoj destinaciji gde dolazi puno, pre svega, domaćih turista.

“Smeštajni segment našeg poslovanja i nije bio toliko ugrožen, za razliku od dela biznisa koji pripada restoranu, zbog ranijeg ograničenja broja gostiju po određenoj kvadraturi. U poređenju sa gradskim hotelima, na primer, mi nismo doživeli veći pad prometa”, objašnjava Bosiljčić, i dodaje da su posle dva najgora meseca u 2020. godini oporavak započeli naši sunarodnici koji u tom trenutku još uvek nisu mogli da putuju van granica zemlje.

Stoga se može reći da su se turistički radnici na Zlatiboru, za razliku od njihovih kolega u većini drugih krajeva Srbije, nekako “provukli” u doba korona krize.

U to doba počeli su da se dodeljuju turistički vaučeri, ali i druge subvencije države namenjene turističkom sektoru, i one jesu pomogle da se prevaziđe period najveće krize. Bosiljčić posebno ističe vaučere, jer su oni umnogome doprineli da se popune kapaciteti u takozvanim “mrtvim mesecima”, izvan tradicionalnih turističkih sezona leti i zimi.

Mikro preduzeća koja se bave hotelskim smeštajem
Ime preduzeća	Ukupan prihod u 2021. (u dinarima)
CENTRAL INN DOO	79,824,000
PARK SYSTEM LOGISTICS DOO	79,480,000
JET AVIATION DOO	74,311,000
DOO PROMONTE INTEGRAL	71,694,000
HOTELI TRI O DOO TOPOLA	69,515,000
KLUB SATELIT DOO ZLATIBOR	65,944,000
AMARILIS 717 doo Vladimirovac	64,635,000
ATHENS GROUP DOO LESKOVAC	62,101,000
AGRVOJVODINA-MAŠINOALAT DOO NOVI SAD	62,018,000
DUNAV TURIST DOO ZLATIBOR	61,366,000
VRBAK ND 2018 DOO	60,099,000
PETROLAND DOO Bački Petrovac	57,540,000
UTD CENTAR DOO NOVI SAD	54,022,000
ZM FONTANA RESORT DOO	53,533,000
EVANSIONE DOO	53,121,000
ZEM-KA D.O.O.	52,652,000
ROYAL RESIDENCE DOO	50,072,000
DRINA GREEN DOO	49,872,000
HOLLYWOODLAND WELLNESS D.O.O. BEOGRAD	48,903,000
DAD 1989 DOO NOVI SAD	48,236,000

Kao primer naš sagovornik navodi upravo završeni oktobar, kada je zabeležen rekordan promet u hotelu za ovo doba godine. Posetioci su većinom bili upravo građani Srbije preko 50 godina starosti, koji su iskoristili mogućnost vaučera i odabrali Zlatibor kao destinaciju za odmor.

“Međutim, na Zlatiboru se još uvek nije vratio nivo posetilaca iz udaljenijih zemalja. Recimo, 2019. godine evidentna je bila ekspanzija dolazaka turista iz Kine, ali pandemijska situacija je prekinula taj trend”, napominje Bosiljčić, i dodaje da su zato primetni dolasci gostiju iz regiona.

Na pitanje kako su u ovom, ali i drugim hotelima na Zlatiboru, uprave reagovale na inflatorne pritiske koji su počeli da se ispoljavaju pre godinu dana – pre svega rast cena hrane, a kasnije i energenata – menadžer Centar Inna kaže da su cene usluga morale da budu korigovane kako bi ovaj hotel ostao konkurentan, a na kraju krajeva, i kako bi se čitav biznis u takvim uslovima isplatio.

“Na formiranje cena utiču sirovine i energenti, ali i cena rada, koja je takođe porasla, pogotovo jer je osetan nedostatak kadrova u poslednje vreme. Sve to zajedno je dovelo do toga da je čist profit sve manji”, naglašava Bosiljčić.   

Mikro preduzeća koja su registrovana kao odmarališta
Ime preduzeća	Ukupan prihod u 2021. (u dinarima)
MAGNOLIJA LUX D.O.O. PANČEVO	47,023,000
JASA DOO JAGODINA	42,305,000
URBAN REAL ESTATE D.O.O. BEOGRAD-STARI GRAD	37,873,000
DIV-COMPANY DOO LOZNICA	37,734,000
ONE LUXURY SUITES DOO	34,461,000
MARSHAL SRB DOO BEOGRAD	27,050,000
KLM GOLD PIN DOO	22,325,000
LIDIA ZR 1	21,419,000
MILOŠ IVKOVIĆ PR CUKI RESIDENCE	20,980,000
Belvedere hills doo Beograd	20,726,000
BCB DOO BEOGRAD	18,481,000
TAŽEKS DOO NOVA VAROŠ	17,919,000
JASMINA TODOROVIĆ PR, UGOSTITELJSKA RADNJA SA SMEŠTAJEM TODOR VELIKI KRČIMIR	15,839,000
AQUA TERMALE OD	12,941,000
DAS APART INVESTMENTS DOO BEOGRAD-STARI GRAD	12,471,000
GORAN ANIČIĆ PR USLUGE SMEŠTAJA ARENA BIG NOVI SAD	11,828,000
BOROVIĆ A.	11,816,000
MINI PLAST	11,701,000
MARVIL DOO BEOGRAD-RAKOVICA	11,554,000
Milenko Šuša pr KONAČIŠTE VILA TARA PRESIDENT 84	11,507,000

Kada je reč o radnoj snazi, nje je sve manje u poređenju sa rastućom tražnjom.

“Kada se pogleda – od granice sa Crnom Gorom pa sve recimo do Čačka živi možda 150.000 ljudi, a samo se oko zimskih i novogodišnjih praznika u zlatiborskom kraju stekne 70.000-100.000 gostiju. Dakle, potreba za radnom snagom je velika, ali nema zainteresovanih među mladim ljudima, uprkos tome što su ponuđene zarade sve veće”, kaže Bosiljčić.

Kao jedan od problema on navodi i nedostatke u samom školskom sistemu, koji ne priprema dovoljan broj kadrova za oblast turizma i ugostiteljstva.

“Lakše ćete danas naći kandidate za upravljačke pozicije u hotelima nego osoblje potrebno za pružanje ugostiteljskih usluga”, zaključuje Bosiljčić i napominje da u kolektivu Centar Inna zato sada ima petoro ljudi iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a u poslednjih godinu-dve dana nikada nisu bili bolji uslovi rada u Zlatiborskom okugu, kako u vidu registrovanih zarada, tako i u vidu bonusa i bakšiša.

Zlatiborski okrug tu zaista predstavlja (pozitivan) izuzetak jer sudeći prema statistici RZS-a, prosečne zarade u pružanju smeštaja i ugostiteljskih usluga spadaju među najniže u Srbiji i u avgustu su iznosile 46.679 dinara neto. No, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, one su zabeležile nominalni rast od 15,6 odsto, te spadaju među najbrže rastuće od svih kategorija delatnosti.

Ako se tome dodaju pomenuti bonusi i neregistrovani prilivi u vidu neizostavnih bakšiša, pogotovu na najposećenijim turističkim destinacijama, situacija je u stvarnosti verovatno bitno drugačija.

“Ljudi su ključni u turizmu i na njih reaguju posetioci, a ne na kojekave ‘zlatne hotele’ i slično. Čitavom turističkom sektoru nedostaju kvalitetne sobarice, kuvari, pomoćni kuvari, recepcioneri…”, kaže naš sagovornik.

Na kraju, zlatiborski hotelijer za naredni period kaže da je glavna bojazan vezana za posledice energetske krize, odnosno da li će biti dovoljno električne energije i po kojoj ceni. Mimo toga, pokazatelji govore da će zimska sezona biti izuzetna jer je jedan deo kapaciteta odavno unapred rezervisan.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja o poslovanju mikro hotela i odmarališta: Uspeh manjih turističkih smeštaja rezultat propadanja velikih hotelskih kompleksa