Istraživanje portala Biznis.rs: poslovanje mikro hotela i odmarališta (2)

Ni sve veće plate ne mogu da privuku nedostajuće kadrove

AnalizaIzdvajamoPoslovanjeSrbija

6.11.2022 12:43 Autor: Marko Miladinović 22

Ni sve veće plate ne mogu da privuku nedostajuće kadrove Ni sve veće plate ne mogu da privuku nedostajuće kadrove
Turističke i ugostiteljske delatnosti bile su među najviše pogođenim zbog pandemije korona virusa. Prinudna zatvaranja granica i ograničenja u ugostiteljskim objektima za posledicu su... Ni sve veće plate ne mogu da privuku nedostajuće kadrove

Turističke i ugostiteljske delatnosti bile su među najviše pogođenim zbog pandemije korona virusa. Prinudna zatvaranja granica i ograničenja u ugostiteljskim objektima za posledicu su imali ozbiljne gubitke merene udelom u bruto društvenom proizvodu (BDP) u državama koje se oslanjaju na turističke posete.

Iako Srbija nije dominantno turistička zemlja, doprinos turizma nacionalnom BDP-u sve je veći iz godine u godinu. U do sada rekordnoj 2019. godini turizam je činio oko 3,5 odsto srpskog BDP-a, sa ostvarenih 1,4 milijardi evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U pandemijom uzdrmanoj 2020. godini taj rezultat bio je za četvrtinu slabiji, da bi se u prošloj godini oporavio do udela od oko tri odsto.

Biznis.rs vam u dva nastavka donosi pregled poslovanja mikro hotela i odmarališta u Srbiji, analizira glavne probleme i izazove koji postoje u ovoj delatnosti, i predlaže moguća rešenja, uz komentare turističkih radnika i predstavnika turističke privrede.

Kada je reč o hotelskom sektoru, najveću štetu pretrpela su mikro preduzeća. Njima su državna pomoć i oslanjanje na domaće turiste najviše značili da prebrode vrhunac krize. Sada, suočeni sa pritiscima inflacije i krizom energenata, nailaze na nove izazove.

Prema podacima kojima raspolaže bonitetna kuća CompanyWall, prošle godine je u našoj zemlji poslovalo 940 mikro preduzeća koja su pružala usluge hotelskog smeštaja i 376 firmi mikro veličine koje su registrovane kao odmarališta. Zbirno gledano, ti pravni subjekti su registrovali pad ukupnih prihoda u ovoj godini – mikro hoteli čak 1,35 milijardi dinara manje.

To znači da dobar deo njih ipak nije uspeo da se oporavi tokom 2021. godine.

Ukupan prihod svih mikro preduzeća koja pružaju hotelski smeštaj u Srbiji u 2020. godini8.441.201.000 dinara
Ukupan prihod svih mikro preduzeća koja pružaju hotelski smeštaj u Srbiji u 2021. godini7.092.670.000 dinara
Izvor: CompanyWall

Zlatiborski hotel Centar Inn zabeležio je najveće prihode u kategoriji mikro preduzeća koja pružaju hotelski smeštaj. Njegov menadžer Bojan Bosiljčić za Biznis.rs konstatuje da je tokom prošle i u tekućoj godini bio primetan oporavak poslovanja, ali da ovaj hotel ima sreću što je na atraktivnoj destinaciji gde dolazi puno, pre svega, domaćih turista.

“Smeštajni segment našeg poslovanja i nije bio toliko ugrožen, za razliku od dela biznisa koji pripada restoranu, zbog ranijeg ograničenja broja gostiju po određenoj kvadraturi. U poređenju sa gradskim hotelima, na primer, mi nismo doživeli veći pad prometa”, objašnjava Bosiljčić, i dodaje da su posle dva najgora meseca u 2020. godini oporavak započeli naši sunarodnici koji u tom trenutku još uvek nisu mogli da putuju van granica zemlje.

Stoga se može reći da su se turistički radnici na Zlatiboru, za razliku od njihovih kolega u većini drugih krajeva Srbije, nekako “provukli” u doba korona krize.

U to doba počeli su da se dodeljuju turistički vaučeri, ali i druge subvencije države namenjene turističkom sektoru, i one jesu pomogle da se prevaziđe period najveće krize. Bosiljčić posebno ističe vaučere, jer su oni umnogome doprineli da se popune kapaciteti u takozvanim “mrtvim mesecima”, izvan tradicionalnih turističkih sezona leti i zimi.

Mikro preduzeća koja se bave hotelskim smeštajem
Ime preduzećaUkupan prihod u 2021. (u dinarima)
CENTRAL INN DOO79,824,000
PARK SYSTEM LOGISTICS DOO79,480,000
JET AVIATION DOO74,311,000
DOO PROMONTE INTEGRAL71,694,000
HOTELI TRI O DOO TOPOLA69,515,000
KLUB SATELIT DOO ZLATIBOR65,944,000
AMARILIS 717 doo Vladimirovac64,635,000
ATHENS GROUP DOO LESKOVAC62,101,000
AGRVOJVODINA-MAŠINOALAT DOO NOVI SAD62,018,000
DUNAV TURIST DOO ZLATIBOR61,366,000
VRBAK ND 2018 DOO60,099,000
PETROLAND DOO Bački Petrovac57,540,000
UTD CENTAR DOO NOVI SAD54,022,000
ZM FONTANA RESORT DOO53,533,000
EVANSIONE DOO53,121,000
ZEM-KA D.O.O.52,652,000
ROYAL RESIDENCE DOO50,072,000
DRINA GREEN DOO49,872,000
HOLLYWOODLAND WELLNESS D.O.O. BEOGRAD48,903,000
DAD 1989 DOO NOVI SAD48,236,000
CompanyWall Finansijski Asistent

Kao primer naš sagovornik navodi upravo završeni oktobar, kada je zabeležen rekordan promet u hotelu za ovo doba godine. Posetioci su većinom bili upravo građani Srbije preko 50 godina starosti, koji su iskoristili mogućnost vaučera i odabrali Zlatibor kao destinaciju za odmor.

“Međutim, na Zlatiboru se još uvek nije vratio nivo posetilaca iz udaljenijih zemalja. Recimo, 2019. godine evidentna je bila ekspanzija dolazaka turista iz Kine, ali pandemijska situacija je prekinula taj trend”, napominje Bosiljčić, i dodaje da su zato primetni dolasci gostiju iz regiona.

Na pitanje kako su u ovom, ali i drugim hotelima na Zlatiboru, uprave reagovale na inflatorne pritiske koji su počeli da se ispoljavaju pre godinu dana – pre svega rast cena hrane, a kasnije i energenata – menadžer Centar Inna kaže da su cene usluga morale da budu korigovane kako bi ovaj hotel ostao konkurentan, a na kraju krajeva, i kako bi se čitav biznis u takvim uslovima isplatio.

“Na formiranje cena utiču sirovine i energenti, ali i cena rada, koja je takođe porasla, pogotovo jer je osetan nedostatak kadrova u poslednje vreme. Sve to zajedno je dovelo do toga da je čist profit sve manji”, naglašava Bosiljčić.   

Mikro preduzeća koja su registrovana kao odmarališta
Ime preduzećaUkupan prihod u 2021. (u dinarima)
MAGNOLIJA LUX D.O.O. PANČEVO47,023,000
JASA DOO JAGODINA42,305,000
URBAN REAL ESTATE D.O.O. BEOGRAD-STARI GRAD37,873,000
DIV-COMPANY DOO LOZNICA37,734,000
ONE LUXURY SUITES DOO34,461,000
MARSHAL SRB DOO BEOGRAD27,050,000
KLM GOLD PIN DOO22,325,000
LIDIA ZR 121,419,000
MILOŠ IVKOVIĆ PR CUKI RESIDENCE20,980,000
Belvedere hills doo Beograd20,726,000
BCB DOO BEOGRAD18,481,000
TAŽEKS DOO NOVA VAROŠ17,919,000
JASMINA TODOROVIĆ PR, UGOSTITELJSKA RADNJA SA SMEŠTAJEM TODOR VELIKI KRČIMIR15,839,000
AQUA TERMALE OD12,941,000
DAS APART INVESTMENTS DOO BEOGRAD-STARI GRAD12,471,000
GORAN ANIČIĆ PR USLUGE SMEŠTAJA ARENA BIG NOVI SAD11,828,000
BOROVIĆ A.11,816,000
MINI PLAST11,701,000
MARVIL DOO BEOGRAD-RAKOVICA11,554,000
Milenko Šuša pr KONAČIŠTE VILA TARA PRESIDENT 8411,507,000
CompanyWall Finansijski Asistent

Kada je reč o radnoj snazi, nje je sve manje u poređenju sa rastućom tražnjom.

“Kada se pogleda – od granice sa Crnom Gorom pa sve recimo do Čačka živi možda 150.000 ljudi, a samo se oko zimskih i novogodišnjih praznika u zlatiborskom kraju stekne 70.000-100.000 gostiju. Dakle, potreba za radnom snagom je velika, ali nema zainteresovanih među mladim ljudima, uprkos tome što su ponuđene zarade sve veće”, kaže Bosiljčić.

Kao jedan od problema on navodi i nedostatke u samom školskom sistemu, koji ne priprema dovoljan broj kadrova za oblast turizma i ugostiteljstva.

“Lakše ćete danas naći kandidate za upravljačke pozicije u hotelima nego osoblje potrebno za pružanje ugostiteljskih usluga”, zaključuje Bosiljčić i napominje da u kolektivu Centar Inna zato sada ima petoro ljudi iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a u poslednjih godinu-dve dana nikada nisu bili bolji uslovi rada u Zlatiborskom okugu, kako u vidu registrovanih zarada, tako i u vidu bonusa i bakšiša.

Zlatiborski okrug tu zaista predstavlja (pozitivan) izuzetak jer sudeći prema statistici RZS-a, prosečne zarade u pružanju smeštaja i ugostiteljskih usluga spadaju među najniže u Srbiji i u avgustu su iznosile 46.679 dinara neto. No, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, one su zabeležile nominalni rast od 15,6 odsto, te spadaju među najbrže rastuće od svih kategorija delatnosti.

Ako se tome dodaju pomenuti bonusi i neregistrovani prilivi u vidu neizostavnih bakšiša, pogotovu na najposećenijim turističkim destinacijama, situacija je u stvarnosti verovatno bitno drugačija.

“Ljudi su ključni u turizmu i na njih reaguju posetioci, a ne na kojekave ‘zlatne hotele’ i slično. Čitavom turističkom sektoru nedostaju kvalitetne sobarice, kuvari, pomoćni kuvari, recepcioneri…”, kaže naš sagovornik.

Na kraju, zlatiborski hotelijer za naredni period kaže da je glavna bojazan vezana za posledice energetske krize, odnosno da li će biti dovoljno električne energije i po kojoj ceni. Mimo toga, pokazatelji govore da će zimska sezona biti izuzetna jer je jedan deo kapaciteta odavno unapred rezervisan.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja o poslovanju mikro hotela i odmarališta: Uspeh manjih turističkih smeštaja rezultat propadanja velikih hotelskih kompleksa

  • Milovan94

    6.11.2022 #1 Author

    Zbog korone sigurno je najviše hotelski sektor oštećen i trebaće još par godina da bi se vratio na nivo kakav je bio pre korone.

    Odgovori

  • TATJANA

    6.11.2022 #2 Author

    Sigurno bez vaučera ne bi bila ovakva posecenost i popunjenost kapaciteta, ovako obe strane su zadovoljne, gosti i ugostitelji

    Odgovori

  • VANJA

    6.11.2022 #3 Author

    Pitanje je koliko su to vece plate. Sigurno nisu dovoljno velike.

    Odgovori

  • SRDJAN

    6.11.2022 #4 Author

    Za kvalitetnim osobljem i kadrom uvek se tragalo u ugostiteljstvu. Neki su se cenili a neki bas i nisu pa mozda je i to razlog zasto je sve manje ugostitelja bez radne snage.

    Odgovori

  • IVAN

    6.11.2022 #5 Author

    Nema vise ko da radi dosta su ljudi radili za dzabe.sad ce te radnike da uvozite samo polako.

    Odgovori

  • STRAHINJA

    6.11.2022 #6 Author

    Nazalost, mikrofirme generalno imaju ogromne probleme zbog stranih velikih lanaca, a tek ako uzmemo u obzir sta nude, namece se logican pad potraznje i zainteresovanosti

    Odgovori

  • JANA

    6.11.2022 #7 Author

    Realno ,kriza je svuda tako da je jako tesko

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    6.11.2022 #8 Author

    Vaučeri su dosta dopfrinelik opsrqnku domaćeg turiszmaq i doba korone i posle korone ali na koronu se nastavila Ukrajinska kriza i zato se nije povećao broj stranih turista

    Odgovori

  • BIJUTI27

    6.11.2022 #9 Author

    Plate su jadne, bedne i mizerne..

    Odgovori

  • BIJUTI27

    6.11.2022 #10 Author

    Sve je to malo za pristojan život..

    Odgovori

  • MARKO7

    6.11.2022 #11 Author

    Vremenom će plate biti veće

    Odgovori

  • VERA

    6.11.2022 #12 Author

    Neko ko je otisao u inostranstvo zbog boljeg posla nece sigurno skoro da se vraca i ako se poveca plata duplo.

    Odgovori

  • SNEZANA

    6.11.2022 #13 Author

    Veliki je odliv radnika u inostranstvo,sto je nazalost porazavajuca slika za sve nas.

    Odgovori

  • DANIJELA

    6.11.2022 #14 Author

    Fale kadrovi u svim profesijama.

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    6.11.2022 #15 Author

    Mislim da je dosta ljudi okrenulo leđa tom sektoru zbog generalno loših finansijskih uslova i preorijentisalo se na nešto profitabilnije a tek sad se osećaju posledice višegodišnjeg zanemarivanja.

    Odgovori

  • FRUIT04

    6.11.2022 #16 Author

    Vecina turistickih preduzeca je otvorena I zbog vaucera I odnore u Srbiji. To je jedina kao pomoc moju su dobili.

    Odgovori

  • NATI29

    6.11.2022 #17 Author

    Svi kvalitetni radnici su zaposleni

    Odgovori

  • MARE

    6.11.2022 #18 Author

    Vecina njih je nastavila da radi na crno sto se ne moze zameriti u ovim okolnostima

    Odgovori

  • ZVEZDICA01

    6.11.2022 #19 Author

    Ovo se dešava u svim sektorima… Teško je danas naći dobrog radnika!

    Odgovori

  • Dunja5

    7.11.2022 #20 Author

    Zavisi sta se podrazumeva pod vece plate, ljudi prelaze u grane gde imaju veci prihod i gde se osecaju bolje.

    Odgovori

  • VOJKAN

    8.11.2022 #21 Author

    Pare često rešavaju sve probleme, a nekad ni one ne mogu neke stvari da reše

    Odgovori

  • BOJANA

    8.11.2022 #22 Author

    Nisu samo plate upitanju. Važnu su i uslovi rada i odnos nadređenih prema radniku……

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.