Od nekoliko hiljada evra do milionskih investicija – Koliko košta postavljanje javnih česama i fontana?

Toplotni talas koji danima pogađa Srbiju ponovo je u prvi plan stavio značaj javnih česama kao mesta na kojima građani mogu da se osveže i natoče vodu za piće. Istovremeno, u glavnom gradu iza postavljanja jedne nove česme stoji procedura koja uključuje gradske opštine, Grad Beograd i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, dok se za održavanje postojećih izdvaja značajan novac.

Grad Beograd zadužen je za 203 javne česme i 44 fontane. Za njihovo održavanje ove godine je iz gradskog budžeta opredeljeno skoro 120 miliona dinara (119.999.996,05 dinara sa PDV-om).

Od 203 javne česme sedam je sa izvorskom vodom, dok su ostale priključene na javnu vodovodnu mrežu. Među njima su Hajdučka česma, Miljakovački izvor, Miloševa česma, leva i desna Topčiderska česma, česma kralja Aleksandra i česma Lovački dom u Belom Potoku.

Građani zahtev podnose gradskoj opštini

Kada građani žele da se na određenoj lokaciji postavi nova javna česma, zahtev podnose gradskoj opštini koja utvrđuje prioritete na svojoj teritoriji. Nakon toga Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, u saradnji sa JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, proverava mogućnost postavljanja česme u skladu sa programom za tekuću godinu.

„Zahtev za postavljanje javne česme – tipske montažno-demontažne javne česme – Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove podnosi gradska opština koja utvrđuje prioritete na svojoj teritoriji“, navode iz Sekretarijata za Biznis.rs.

Članom 55. Odluke o komunalnom redu propisano je da postavljanje montažno-demontažnih tipskih javnih česama obezbeđuje Grad, odnosno gradske opštine, preko JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“.

Nakon postavljanja, gradska opština može da se obrati Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove radi primopredaje česme na dalje održavanje u okviru Programa redovnog održavanja.

Za veće projekte potrebni lokacijski uslovi i građevinska dozvola

Procedura je drugačija kada se česma ili fontana gradi kao deo većeg projekta uređenja određene lokacije. Tada se primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, a lokacija i izgled objekta moraju biti usklađeni sa urbanističkom i planskom dokumentacijom.

U tim slučajevima kroz postupak izdavanja lokacijskih uslova i građevinske dozvole definišu se uslovi za realizaciju projekta. Izgled i lokaciju česme ili fontane određuje investitor, odnosno Grad Beograd preko svojih stručnih službi, uz uvažavanje uslova nadležnih institucija, poput Zavoda za zaštitu spomenika kulture kada je to potrebno.

Za izvođenje radova na izgradnji česama i fontana koje su deo šireg projekta javnu nabavku sprovodi investitor, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Izvođač se bira kroz postupak javne nabavke, dok kod tipskih montažno-demontažnih česama koje se postavljaju u okviru programa redovnog održavanja radove izvodi JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“.

Trošak zavisi od vrste objekta i radova

Grad Beograd ne navodi jedinstvenu prosečnu cenu izgradnje javne česme, jer trošak zavisi od vrste objekta i potrebnih radova.

„Cena izgradnje i postavljanja javne česme u Beogradu je različita u zavisnosti od toga da li se radi o izgradnji – kada je cena određena obimom potrebnih radova u zavisnosti od česme i data odgovarajućom tehničkom dokumentacijom, ili se radi o postavljanju montažno-demontažne tipske česme, čija cena zavisi od obima potrebnih radova na pratećim instalacijama“, navode iz Sekretarijata.

Za održavanje javnih česmi i fontana u 2026. godini iz budžeta Grada Beograda opredeljeno je gotovo 120 miliona dinara sa PDV-om.

Programom održavanja javnih česmi obuhvaćeni su čišćenje i pranje, zamena i popravka slavina, građevinski radovi, bojenje i uklanjanje grafita, postavljanje novih i održavanje česama koje se snabdevaju izvorskom vodom. Tu su i intervencije i tehnička dokumentacija, potrošnja vode i puštanje česama u rad i njihovo gašenje.

Kod fontana se, pored čišćenja i pranja, finansiraju održavanje i popravke elektromašinske opreme, doziranje hemikalija, interventni i građevinski radovi, sanacije, uklanjanje grafita i tehnička dokumentacija, kao i potrošnja vode i električne energije. Tako se iza javne česme koja građanima tokom vrelih dana služi kao mesto za osveženje nalazi čitav sistem – od zahteva građana i određivanja prioriteta na nivou gradske opštine, preko urbanističkih i građevinskih procedura, do postavljanja, kontrole kvaliteta vode i kontinuiranog održavanja.

Javne česme od 2.000 evra, fontane od 10.000

Prema rečima Nebojše Džavrića, vlasnika i direktora firme „Izvor Džavrić“, koja se bavi projektovanjem, izradom i montažom fontana, jezera, vodenih zidova i česama od prirodnog kamena, izgradnja manjih fontana sa potapajućim pumpama košta oko 10.000 do 15.000 evra, u zavisnosti od veličine, materijala i ugrađene opreme.

„Ovaj sistem je oko 30 do 35 odsto jeftiniji od fontana sa izdvojenom podstanicom, koja podrazumeva zaseban sistem pumpi i opreme za prečišćavanje i održavanje vode. Takav sistem je i složeniji za održavanje, a fontane sa podstanicama čine oko 80 do 90 odsto ovakvih objekata u Srbiji“, navodi Džavrić u razgovoru za Biznis.rs.

Kada je reč o javnim česmama, njihova cena takođe zavisi od dimenzija, materijala i opreme. Izrada same česme može da košta od 2.000 do 3.500 evra, dok se priključak na vodovod, iskop i drugi građevinski radovi obračunavaju posebno i njih uglavnom obezbeđuju lokalne samouprave.

Dok se izgradnja manjih i srednjih fontana u parkovima i na trgovima kreće oko 10.000 do 15.000 evra, složeniji sistemi sa muzičkim i svetlosnim efektima mogu zahtevati višemilionska ulaganja. Primer je muzička fontana na Slaviji u Beogradu, čija je izgradnja koštala oko 1,8 miliona evra.

„Kod većih gradskih fontana troškovi mogu biti višemilionski, posebno kada projekat podrazumeva velike površine, izdvojene podstanice, složene sisteme za prečišćavanje vode i dodatnu opremu. Što se tiče fontane na Slaviji, tu nije skupo samo ono što se vidi spolja. Podstanice su najveći trošak i u takvim slučajevima predstavljaju milionske investicije“, kaže Džavrić.

On navodi da se na tržištu sve više traže savremenije fontane sa vodenim zidovima i slapovima, dok su klasične fontane sa mlaznicama i prskanjem i dalje zastupljene.