Penzioneri traže dvostruko povećanje penzija – 10 odsto u oktobru i do 14,6 odsto u januaru

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečna neto zarada u maju 2024. godine u Srbiji iznosila 100.170 dinara, odnosno 855 evra. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je i da se očekuje da u decembru ove godine iznosi 927 evra, odnosno 1.021 evro u decembru 2025. godine.

Međutim, rast penzija ne prati rast plata.

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS) Milan Grujić u razgovoru za Biznis.rs ističe da su penzije odavno izgubile trku sa zaradama.

“One su pre godinu dana bile između 39 i 41 odsto zarade. Danas, prema najnovijim podacima o majskoj prosečnoj zaradi, to znači da prosečna penzija čini 47 odsto plate. Ovo je nedopustivo, da taj odnos bude manji od 50 odsto. Poželjan, optimalni nivo trebalo bi da bude 60 procenata”, kaže Grujić.

U Srbiji nešto više od 1.600.000 penzionera prima mesečnu penziju do 45.000 dinara, navodi naš sagovornik, dok oko 200.000 penzionera prima naknadu u visini minimalne zarade.

Podaci penzijskog fonda pokazuju da ukupno 206.967 penzionera u Srbiji prima penziju nižu od minimalne, a da najniži iznos penzije prima 234.414 penzionera. Za zaposlene i samostalce to je u maju iznosilo 24.987,67 dinara, a za poljoprivrednike 19,644,64 dinara.

Do prosečnog iznosa od 45.732 dinara penziju prima 982.131 penzioner, a najviša penzija po novom zakonu iznosi 230.145,40 dinara i prima je 69 penzionera, plus 792 zatečena korisnika.

“Naše udruženje je dostavilo predlog Vladi Republike Srbije da se penzije povećaju za 10 odsto u oktobru, a vidim da je predsednik Aleksandar Vučić prvi put u istoriji pregovaranja prihvatio predlog penzionera. I u suštini to znači da je naša analiza bila kvalitetna, na osnovu činjenica, pa je on ponovio isto, s tim što mi računamo da će od januara 2025. godine biti povećanje penzija od 12 do 14,6 procenata. Tako bismo uhvatili korak da prosečna penzija bude na bar 50 odsto u odnosu na prosečnu platu u Srbiji”, ocenjuje Milan Grujić.

Svako povećanje penzija, bilo ono i minimalno, mnogo znači. Inflacija i skok cena osnovnih životnih namirnica ugrožavaju najosetljivije grupe građana, a to su upravo penzioneri.

“Visoke cene hrane ugrožavaju opstanak najstarijih, ali treba naglasiti da postoji veliki problem i kod ljudi koji su zdravstveno ugroženi – zbog visokih cena lekova, jer nemaju od čega da plate za svoje zdravlje. Dobro je što se na penzionere misli, ali mora još mnogo usklađivanja da se uradi da bi se stvorio pristojan život za penzionere”, navodi Grujić.

Takođe, naš sagovornik dodaje da bi za penzionere bilo najznačajnije da pored rasta penzija budu i ukinuti kazneni poeni za prevremeno penzionisanje.

“Ukidanje ‘penala’ za prevremenu penziju ili umanjenje dok penzioner ne ispuni starosni uslov, zadržavanje dela penzije umrlog bračnog druga do 35 odsto za drugog bračnog druga, besplatni lekovi ili participacija države 50 odsto za starije od 65 godina bili bi značajni za poboljšanje položaja najugroženijih građana”, zaključuje predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS) Milan Grujić.