Poljoprivrednici nezadovoljni zbog niskih cena i viškova pšenice i žita

Udruženje poljoprivrednika „Stig“ uputilo je u sredu poziv ministarki poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Jeleni Tanasković da ponudi rešenje za problem u vezi sa viškovima pšenice i kukuruza koji su nastali nakon što je vlada zabranila izvoz i koje sada nisu u mogućnosti da prodaju.

Predsednik tog udruženja Nedeljko Savić rekao je za Betu da podaci pokazuju da je višak pšenice kod proizvođača je oko 1,5 miliona tona, što je pola prošlogodišnjeg roda.

Poljoprivrednici su pozvali Tanasković da do 17. marta dođe na razgovor u Požarevac, te da će u suprotnom započeti pripreme za protest, prenosi Beta.

„Prošlog proleća je cena pšenice bila više od 40 dinara po kilogramu, a Vlada Srbije je zbog straha od nestašice zabranila izvoz. Sada, kada su cene pale na ispod 30 dinara po kilogramu niko ne kupuje te poljoprivrede proizvode i imamo ogroman problem jer ne možemo da finansiramo prolećnu setvu. Smeštajni kapaciteti su skoro puni, a za tri-četiri meseca je nova žetva“, rekao je Savić.

Vlada Srbije je 11. marta prošle godine, zbog nestabilne situacije na tržištu nakon invazije Rusije na Ukrajinu, obustavila izvoz pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja. Proizvođači tih žitarica tvrdili su tada da ima dovoljno zaliha za domaće potrebe, kao i da postoji veliki višak koji može da se izveze.

Krajem aprila Vlada Srbije je dozvolila ograničen izvoz tih žitarica po kvotama, a tek početkom jeseni skinuta je zabrana, ali je cena sa više od 40 dinara po kilogramu pala na ispod 30 dinara za obe žitarice i sada gotovo da nema tražnje. Situaciju će dodatno otežati produžetak sporazuma za 60 dana između Rusije i Ukrajine o izvozu ukrajinske pšenice, što će „zasititi“ međunarodno tržište tom robom.

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da su ratari u ogromnom problemu jer nemaju novca za prolećnu setvu, a da su bankarski krediti preskupi, te da se novo zaduživanje nije isplativo.

„Nemamo novca, a za setvu hektara kukuruza potrebno je minimum 150.000 dinara, bez troškova rada, osiguranja i amortizacije. Da bi se zasejao hektar soje, potrebno je najmanje 140.000 dinara, za suncokret 125.000 dinara, a za šećernu repu 220.000 dinara“, rekao je Jakšić.

Prema rečima predsednika Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragana Kleuta, ratari beleže viškove pšenice i kukuruza do 90 odsto od ukupnih prinosa, a prodaja je skoro potpuno stala.

On je rekao da je nerazumno da subvencija po hektaru pšenice iznosi 9.000 dinara, a regres za kozu ili ovcu 7.000 dinara.

Ratari su, prema njegovim rečima, u bezizlaznoj situaciji jer su izgubili na ceni pšenice i kukuruza po 13-14 dinara po kilogramu, dok su mineralno đubrivo prošle godine plaćali i po 160 dinara po kilogramu, trostruko skuplje nego godinu dana ranije.