Poslodavcima najisplativije angažovanje „za stalno“

Poslodavcima koji ne žele duže da zadrže radnike, u smislu zapošljavanja na određeno ili neodređeno vreme, imaju mogućnost angažovanja preko ugovora van radnog odnosa kao što su ugovori o delu, autorski ili o privremenim i povremenim poslovima. Međutim, takvi ugovori se često zloupotrebljavaju i koriste duže nego što je zakonom dozvoljeno.

Tako je jedan radnik dobio sudsku presudu Apelacionog suda u svoju korist jer ga je poslodavac 16 puta angažovao na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima za obavljanje istovrsnih zadataka.

U presudi stoji da je tuženi kroz fiktivno otkazivanje, odnosno prekide ugovora, pokušao radni odnos da predstavi kao rad van radnog odnosa. Međutim, kako tužilac nije imao prekide u radu u obavlјanju poslova koji su trajni, kontinuirani, sistematizovani, na taj način je tuženi zaklјučivanjem ugovora sa tužiocem zloupotrebio pravo iz člana 197 Zakona o radu, pa je utvrđeno da su osporeni ugovori ništavi jer su protivni prinudnim propisima u smislu odredbe člana 103 Zakona o obligacionim odnosima.

Prema posebnim pravilima o radu van radnog odnosa, poslodavac može za obavlјanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaklјuči ugovor o obavlјanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena, ili korisnikom starosne penzije.

Ugovori o privremenim i povremenim poslovima su specifični jer podrazumevaju rad van radnog odnosa, a lica koja se angažuju putem ovakvih pisanih ugovora nemaju svojstvo zaposlenih.

Bitno obeležje ovih ugovora je njihova pravna priroda, odnosno oni se zaklјučuju samo radi obavlјanja poslova koji su takvi da ne traju duže od 120 dana u kalendarskoj godini. Dakle, radi se o poslovima koji se obavlјaju privremeno i povremeno, odnosno koji nisu sistematizovani kao stalna radna mesta.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da je u praksi veoma retko sretala angažovanje radnika van radnog odnosa.

“Čula sam da neke firme angažuju radnike po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ali uglavnom su to bile velike firme sa nekoliko stotina zaposlenih. Mislim da privrednici uglavnom ne znaju za ovu mogućnost, zato se retko javlja u praksi. Rad van radnog odnosa može biti po ugovoru o delu, po ugovoru o dopunskom radu i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Ugovor o delu ne može da se zaključi za poslove koji su delatnost firme i koji su sistematizovani”, objašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da je ugovor o dopunskom radu legalno angažovanje radnika koji će svoj posao obavljati u popodnevnim satima, ali misli da firme polaze od toga da inspekcija rada ne kontroliše radne odnose u tom periodu, pa ako neko i radi dopunski za to bude plaćen, ali se ne plaćaju nikakvi porezi i doprinosi.

“U dugogodišnjoj praksi nisam imala nijedan obračun po osnovu ugovora o dopunskom radu. S obzirom na to da navedeni oblici radnog angažovanja predstavljaju rad van radnog odnosa, mnoge odredbe zakona o radu nisu primenljive, kao što je četrdesetočasovna radna nedelja, naknada troškova za topli obrok i prevoz. Radnici po ovakvom ugovoru se plaćaju po radnom satu, što znači da svako odsustvo neće biti plaćeno. Tako po PP ugovorima radnici ne mogu da koriste godišnji odmor ili bolovanje, mogu da rade i duže od osam sati dnevno i to se neće računati kao prekovremeni rad”, navodi poreska savetnica.

Firme koje angažuju radnike po PP ugovoru svakih 120 dana menjaju opis poslova koje lice radi, iako se realno oblik i obim poslova nije promenio. U zakonu ne piše da se takav ugovor može zaključiti samo sa jednim licem do 120 dana godišnje, čime je ostavljen prostor upravo za ovaj vid manipulacija.

“Po mom ličnom mišljenju, ovo je izrabljivački način angažovanja lica za određeni rad i sreća je što se relativno retko primenjuje u praksi”, zaključuje Zvezdana Pisarević.