Povlačenje Komercijalne banke s Beogradske berze logična posledica otkupa akcija

Vanredna sednica skupštine NLB Komercijalne banke biće održana 22. avgusta, a na njoj je najavljena samo jedna tačka dnevnog reda – donošenje odluke o povlačenju akcija banke sa regulisanog tržišta i prestanku svojstva javnog društva, drugim rečima delistiranje Komercijalne banke sa Beogradske berze.

Slovenačko deoničarsko društvo NLB postalo je stoprocentni vlasnik domaće banke, koje je izvršenu transformaciju potvrdilo i zvaničnim izmenom svog imena. NLB d.d. je kotirano na berzi u Sloveniji, pa je ovaj potez logičan, mada ne i nužan. Kako je do njega došlo?  

“Slučaj Komercijalne banke nije izolovan, ona je samo jedna u nizu kompanija koja je odlučila da joj listiranje na Beogradskoj berzi nije potrebno i da želi da se povuče sa tržišta nakon višegodišnje kotacije. S druge strane, većinski i nakon prinudnog otkupa akcija jedini vlasnik banke, slovenački NLB, kotira se na Ljubljanskoj berzi i tu veoma izvesno neće biti ovakvog raspleta situacije. Štaviše, slovenačka vlada je kao privatizacioni model ove banke izabrala inicijalnu ponudu akcija (IPO) što je jedini privatizacioni model koji može pomoći razvoju tržišta kapitala. Suvišno je reći da u privatizaciji Komercijalne banke ni u jednom momentu ovaj model nije bio spominjan kao jedna od alternativa”, napominje za Biznis.rs Nenad Gujaničić, glavni broker novosadskog brokerskog društva Momentum Securities.

Onog trenutka kada je NLB postao vlasnik više od 90 odsto akcija Komercijalne banke, po našem zakonu mogao je da otpočne prinudni otkup preostalih akcija od manjinskih akcionara.

Kako objašnjava naš sagovornik, osim što inicijalne ponude akcija kompanijama, generalno, omogućavaju jeftinije izvore finansiranja, kotiranje na berzi podiže nivo korporativnog upravljanja što je naročito važno u privredama u kojima postoji velika uloga države u upravljanju i nizak nivo poslovne efikasnosti.

Polaganje računa akcionarima, kao jedan od osnovnih principa akcionarstva, omogućava efikasnije vođenje kompanija i postizanje boljih poslovnih rezultata.

“Primena ovog principa najbolje se vidi na efikasnim tržištima gde postoji disperzovana vlasnička struktura u korporacijama i razvijena investiciona infrastruktura (institucije, krupni institucionalni investitori i sl.), ali čak i u slučajevima gde postoji dominantan akcionar dašak transparentnosti daje doprinos boljoj korporativnoj efikasnosti”, zaključuje Gujaničić.

Kako kaže naš poznati broker, glavni razlog zašto se ovo ne dešava na našem tržištu je pre svega nespremnost ovdašnjih kreatora ekonomske politike da omoguće berzi da zauzme svoje mesto u finansijskom sistemu, upravo iz razloga veće transparentnosti koja ovde nije omiljena kategorija kako upravljačima državnih kompanija, tako nažalost i vlasnicima inicijalno osnovanih privatnih firmi koje takođe ne pokazuju spremnost za listiranje na berzi.

“Ove kompanije se odriču mogućnosti za potencijalno jeftinije finansiranje jer im je berza strana, ali pre svega jer nisu spremne da otvore poslovne knjige, obrazlažu pred akcionarima strateške odluke i imaju indirektnu kontrolu odluka od investitora kroz kretanje cene akcija. Cena koju ove kompanije plaćaju je svakako niži nivo efikasnosti u upravljanju, ali i finansiranje kompanija isključivo sopstvenim sredstvima ili putem duga, bilo da su u pitanju krediti ili dužničke hartije od vrednosti”, ističe Nenad Gujaničić.   

S druge strane, nema mnogo ni smisla da one prikupljaju sredstva na domaćem oskudnom tržištu kapitala, gde su pristuni stalno isti učesnici i gde nema velikih investitora. Posledica toga je i da je na Beogradskoj berzi ostalo tek nekoliko kompanija koje nemaju većinskog vlasnika.