Predstavljen Indeks konkurentnosti i razvoja MSP u Srbiji

Na Kopaonik Business Forumu predstavljen je Indeks konkurentnosti i razvoja malih i srednjih preduzeća (IKR-MSP) pomoću koga se mogu pratiti ključne odrednice konkurentnosti i razvoja MSP u Srbiji.

„Rezultatima IKR-MSP obaveštavamo zainteresovane strane o poljima na kojima naša MSP sustižu ili zaostaju za svetskim trendovima. Informacije iz ovog indeksa mogu se koristiti za usmeravanjepolitika, razvojnih projekata, inicijativa, kao i praćenje uspešnosti implementacije nacionalnih strateških dokumenata“, objasnio je Pavle Medić, ekonomista CEVES-a.

IKR-MSP je kompozitni indeks koji je nastao u saradnji CEVES-a sa USAID-om i ALDI/VOCA.

Preliminarni rezultati indeksa srpski MSP sektor postavljaju na srednji-niži nivo konkurentnosti i razvoja (40,5/100). Performansa u proteklom periodu i umereni optimizam za budućnost ključni je faktor sa pozitivnim uticajem, dok su aspekti savremenog poslovanja u značajnom zaostatku.

U najrazvijenije sektore spadaju IKT (46,1/100), visokotehnološka proizvodnja (45,7) i srednjetehnološka proizvodnja (43,2). Sa druge strane, najmanje razvijeni su lične usluge (37) i građevinarstvo (38,1).
Prema elementima poslovnog okruženja preduzeća uglavnom imaju neutralan stav (44,8). Kao ograničavajući faktor koji je tokom protekle godine donosio poteškoće mala i srednja preduzeća ističu promene cena (26,4) i visinu poreskih stopa (36,1), dok su najveći stepen zadovoljstva pokazala prema saobraćajnoj infrastrukturi (53,9). Zanimljivo je da odnos između uspešnosti preduzeća i stavu prema aspektima poslovnog okruženja karakteriše blaga negativna korelacija (-0,28), navodi se u saopštenju.

Ključni strukturni problem jeste nedostatak radne snage, prisutan u svim sektorima i na celoj teritoriji Srbije. Problem je naročito izražen u sektorima gde prevladavaju niže plaćeni poslovi i van velikih gradova. Preduzećima je gotovo podjednako teško da zadrže postojeće zaposlene (26,4), kao i da pronađu nove (24,3). Sa druge strane, aspekti procene kvaliteta radnika i njihove spremnosti da uče i odsustvo absentizma su na relativno visokom nivou (ocene oko 70).

Udeo MSP izvoznika u proseku dvostruko je veći u Srbiji (39 odsto) nego u gotovo svim zemljama EU – najsličnije Srbiji su Slovenija, Letonija i Estonija. Najveću okrenutost izvozu imaju tri najkonkurentnija sektora – izvoz u prihodima srednjetehnološke proizvodnje učestvuje sa 57 odsto, IKT-a 49, a visokotehnološke proizvodnje sa 48 odsto.

MSP u Srbiji nedovoljno investiraju – u novu opremu, procese, kapacitete, mašine i tehnologije. Glavni razlog jeste otežan pristup ili nedostatak eksternog finansiranja (40,2), odnosno činjenica da se preduzeća dominantno finansiraju iz ličnih izvora (samo trećina preduzeća se oslanja na banke, dok su alternativni izvori finansiranja retkost) što dalje ukazuje na slab finansijski menadžment.

U oblasti zaštite životne sredine nešto značajniji iskorak je samo u oblasti smanjivanja otpada kroz reciklažu (39), smanjenja emisije otpadnih voda/GHG (27), i povećanja energetske efikasnosti (25).

Prelazak na obnovljive izvore energije odvija se u jako maloj meri (16,3), dok je upotreba električnih vozila veoma retka. Nije ohrabrujuća činjenica da su ulaganja projektovana za naredni period još slabija nego u prethodnom, ističe se u saopštenju.