Radnici između statistike i realnosti: Rast zarada na papiru, pad životnog standarda u praksi

Međunarodni praznik rada koji se obeležava 1. maja radnici u Srbiji i ove godine dočekuju u ambijentu između formalnog napretka i svakodnevne nesigurnosti. Iako statistika beleži ukupan pad nezaposlenosti i nominalni rast zarada, realnost za veliki broj zaposlenih ostaje znatno složenija – rade duže od proseka u Evropskoj uniji, a istovremeno njihova primanja ne prate rast troškova, što ozbiljno narušava kupovnu moć i kvalitet života.

U poređenju sa zemljama EU, gde se standardi zaštite zaposlenih unapređuju, u Srbiji se radna prava često ne primenjuju dosledno. Istovremeno, nesigurni oblici zapošljavanja i fleksibilnih angažmana sve su zastupljeniji, naročito među mladima.

U takvim okolnostima, pitanje dostojanstvenog rada ostaje otvoreno – da li su zabeleženi pomaci zaista znak suštinskog napretka ili samo statistički odraz tržišta koje i dalje počiva na nesigurnosti, dugim radnim satima i nedovoljno zaštićenim pravima zaposlenih?

Zoran Ristić, savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, ocenjuje da se položaj radnika u Srbiji uoči 1. maja nije suštinski promenio u odnosu na prethodne godine. Iako je ukupna nezaposlenost u opadanju, on upozorava da su izazovi i dalje brojni, posebno u sektoru industrijskih i operativnih radnika, gde će, kako kaže, biti teško zadržati postojeći nivo zaposlenosti u narednom periodu.

„Postoje određeni pozitivni pomaci na tržištu rada, ali i dalje imamo mnogo problema, naročito kada je reč o kvalitetu zaposlenosti i njenoj održivosti“, ističe on.

Kao jedan od retkih pozitivnih trendova navodi veću vidljivost tema radnih prava u javnosti, što vidi kao prvi korak ka jačanju svesti zaposlenih. Ipak, kada je reč o zaradama, naglašava da nominalni rast ne znači i stvarno poboljšanje životnog standarda.

“Kada govorimo o zaradama važno je reći da svaki pomak ima svoje naličje. One jesu nominalno povećane u prethodnom periodu, počevši od minimalne pa do prosečnih zarada, ali tu postoje mnogi problemi, pre svega u značajnoj razlici između rasta nominalnih plata i njihove realne kupovne moći”, smatra naš sagovornik.  

Prema njegovom mišljenju, razlika između rasta plata i rasta troškova života je ključni problem – realna kupovna moć zaposlenih stagnira, a kod onih sa najnižim primanjima čak i opada.

Dodatni razlog za nesigurnost vidi u promeni strukture zaposlenosti. Sve manje mladih dobija ugovore na neodređeno vreme, dok fleksibilno radno angažovanje i nesigurni poslovi postaju standard u Srbiji.

„U takvim okolnostima teško je govoriti o dostojanstvenom radu ako većina radnika nema sigurnost“, upozorava on.

Ristić ukazuje i na ograničen uticaj sindikata i otežano kolektivno pregovaranje. Kako navodi, poslodavci sve češće izbegavaju razgovore o zaradama, iako su one suština kolektivnih ugovora. Istovremeno, pritisci na radnike postaju vidljiviji – prekovremeni rad prerasta u standard, često mimo zakonskih okvira, dok su slučajevi mobinga i zlostavljanja na radu u porastu.

Najveći problem za njega predstavlja položaj mladih radnika u Srbiji i njihov odlazak iz zemlje.

„Sve ankete pokazuju da veliki broj mladih nakon završetka školovanja planira da ode u inostranstvo. Njihovo razmišljanje usmereno je ka tom cilju, što dugoročno dodatno destabilizuje tržište rada“, upozorava on.

Ristić kaže da se uveliko oseća manjak radne snage u sektorima poput građevinarstva, transporta i ugostiteljstva, što otvara i pitanja položaja stranih radnika koji popunjavaju praznine u ovim deficitarnim zanimanjima.

Upoređujući Srbiju sa Evropskom unijom, Ristić ocenjuje da je jaz i dalje značajan – kako u pogledu dužine radne nedelje, koja u Srbiji prelazi 41 sat, tako i u domenu zaštite radnih prava. Ipak, naglašava da je prvi korak unapređenja dosledna primena postojećih zakona u praksi, što i dalje nije slučaj u našoj zemlji.

Naš sagovornik ukazuje da među sindikatima postoji visok stepen saglasnosti da je važeći Zakon o radu zastareo i nepovoljan za zaposlene, ali dodaje da sličan stav deli i značajan deo poslodavaca.

„Zakon o radu najveće izmene pretrpeo je 2014. godine. Nakon više od decenije, jasno je da je potrebno njegovo prilagođavanje kako bi se obezbedila veća pravna sigurnost zaposlenih“, navodi on.

Kako ističe, sindikati su već pripremili predlog za donošenje potpuno novog zakona, a tokom naredne godine očekuje se otvaranje dijaloga o tome da li će se pristupiti izmenama postojećeg propisa ili usvajanju novog zakonskog rešenja.

Tržište rada u fazi usporavanja

Tržište rada u Srbiji je u fazi usporavanja. Tokom 2025. godine objavljeno je 62.632 oglasa za posao, oko 15 odsto manje nego godinu ranije. To ne znači da je potražnja nestala, već da su poslodavci oprezniji i selektivniji, kaže u razgovoru za Biznis.rs Tatjana Vidaković, koordinator odeljenja za odnose sa javnošću Infostuda.

Prema njenim rečima, najviše se i dalje traže profili u trgovini, proizvodnji, uslugama, zanatima, IT sektoru i ugostiteljstvu, dok su deficitarna zanatska i kvalifikovana zanimanja ostala jedan od najvećih izazova za naše tržište rada. To praktično znači da ekonomija Srbije i dalje počiva na poslovima koji održavaju svakodnevno funkcionisanje, a to su prodavci, radnici u proizvodnji, vozači, administracija. Visokotehnološki i specijalizovani poslovi rastu, ali nisu nosilac ukupnog tržišta.

“Kompanije i dalje zapošljavaju, ali mnogo pažljivije. Više nema masovnog zapošljavanja ‘za svaki slučaj’, već se traže konkretni profili i vrlo precizne veštine. To znači manje prilika za početnike i više pritiska na kandidate da odmah budu operativni”, ističe naša sagovornica.

“Oglasi za mlade i osobe sa invaliditetom beleže još veći pad od proseka (i do 20 odsto). To znači da, kad tržište uspori, oni koji su već na slabijoj poziciji prvi osećaju posledice. Dakle imamo manji broj oglasa, ali  isti ili veći broj kandidata što dovodi i do veće konkurencije.

IT industrija u Srbiji ranjiva zbog zavisnosti od outsourcinga

Komentarišući talas otpuštanja koji je u prethodnom periodu zahvatio IT sektor Srbije, Vidaković ukazuje da on prolazi kroz korekciju posle perioda veoma brzog rasta.

“U 2025. objavljeno je 4.619 IT oglasa, oko 16 odsto manje nego godinu ranije, ali pad više nije tako nagao kao posle 2022. godine. Tržište se stabilizuje na nižem nivou, uz mnogo veći fokus na medior i senior kadrove, dok su junior pozicije retke”, kaže ona i dodaje da je problem i dublji.

“Prvo, to je direktna posledica globalnog usporavanja i racionalizacije troškova. IT je godinama rastao uz veliki priliv investicija i veliko zapošljavanje. Sada kompanije vraćaju balans, manje zapošljavaju i optimizuju timove. Drugo, Srbija je posebno pogođena jer je IT sektor dominantno zasnovan na outsourcing modelu. Kad strani klijenti smanje budžete ili promene strategiju, to se odmah preliva na lokalne timove. Zato vidimo situacije da se projekat završi ili preseli, i ceo tim se raspusti”, ocenjuje Vidaković.

Takođe, ona ističe da AI i automatizacija počinju da imaju realan uticaj. Ne u smislu da „menjaju sve odmah“, nego tako što smanjuju potrebu za određenim tipovima posla, i to posebno u supportu, QA-u i rutinskim zadacima.

“Četvrto, tržište je postalo zasićenije. Posle otpuštanja, konkurencija je drastično porasla, u nekim slučajevima i po nekoliko hiljada prijava na jednu poziciju, što ranije u IT-u praktično nije postojalo”, kaže ona.

Tatjana Vidaković naglašava da sektor ne nestaje, ali se vraća na realniji nivo sa manjim brojem pozicija, većim zahtevima i jasnim pomeranjem ka iskusnijim kadrovima i poslovima veće vrednosti.

“Ko ima ozbiljno znanje i iskustvo i dalje je tražen, samo više nema luksuza lakog zapošljavanja kao pre nekoliko godina”, navodi ona.